ROKERI I MODOVI
Kako je subkultura Tedi bojsa u Engleskoj bledela početkom šez­desetih godina XX veka, zamenjena je sa dve nove grupacije tinej­džera - Rokerima (Rocker) i Modovima (Mod).
Drugačija grupacija od grisera, rokabilijevaca i tedsa su bili rokeri. Oni su prva oformljena grupacija motorciklista u istoriji.
Usko su povezani sa rokabili (rockabilly) muzikom. Njihova posve­ćenost tom žanru muzike je dovela do njene duže popularnosti u Britaniji nego u Americi, i slušana je čak do sredine šezdesetih godina. Posebno su favorizovali muzičare kao što su Gene Vin­cent, Eddie Cochran, Chuck Berry, Bo Diddley i Elvis Presley.
Stil rokera je rođen iz potrebe i iz praktičnog pristu­pa. Kupovali su komercijalne standardne motorcik­le koje su prepravljali po svojim potrebama i od njih pravili Cafe Racers-e, kojima su putovali od je­dnog do drugog drumskog kafea. To je bilo vreme otvaranja velikog broja drumskih kafea i njihove ve­like popularnosti. Rokeri su nosili teške motoristič­ke jakne, često dekorisane metalnim ukrasnim du­gmetima, amblemima i značkama. Kada su vozili motorcikle nosili bi otvorene klasične kacige, zaštit­ne naočare za avijatičare i belu svilenu ešarpu. Os­tali elementi njihove standarne odeće su bile kožne kape, leviske, kožne pantalone, visoke motorističke čizme, inženjerske čizme, krepersi­ce, T-majice, a frizure su im obično bile po ugledu na bendove iz pedesetih godina. Nji­hov imidž je ustanovio modni stil mnogih budućih grupacija rokera i mnogih bendova koji će nastupiti na svetskoj sceni narednih decenija, a u velikoj meri se ti elementi imi­dža provlače i dan danas.
Modovi su Londonska subkulturna grupacija koja se pojavila kra­jem pedesetih godina XX veka i trajala do sredine šezdesetih. Važni elementi životnog stila ove grupacije su uključivali muziku kao što je soul, ska, bit i ritam i bluz, modu - obično krojena odela i italijanske Vespe. Trudili su se da budu kul, elegantni, šik, doset­ljivi i pametni, koristeći nove, uzbudljive, seksi, kontroverzne i mo­derne stvari. Vodeća zemlja u dizajnu posleratnih godina je bila It­alija. Italijanski stil je postao međunarodni izraz kultivisanog i kos­mopolitskog načina života. Umetnička individualnost, otvorenost ka tehničkim inovacijama, lepota i svrsishodnost su činili italijan­ski stil poznatim i popularnim. U potrazi za idejama, modovi su gledali italijanske umetničke filmove i čitali italijanske časopise.
Pozitivna strana subkulture modova je ta što je mladim žena­ma donela primetan status i relativnu autonomiju. Modovi su smatrali da žena ne mora da bude ekonomski i egzistencijal­no vezana za muškarca, i doprineli su razvoju novih zanima­nja koja su mladim ženama donela prihode i učinila ih neza­visnim.
Mary Quant, modni dizajner i vlasnik rad­nje "Bazar", se nalazila u samom vrhu Lo­ndonske mode. Ta pozicija joj je omogu­ćila da njeni eksperimenti sa kratkim su­knjama postanu nešto više od svakodne­vne ulične mode. Mini suknja je sredinom šezdesetih postala glavni internacionalni trend. U modu su umesto ženskih čarapa ulazile hulahopke.
Andree Courreges je dalje popularizovao mini suknju i uveo je u stil modova.
Njegove bele ravne čizme koje su sezale do kolena nošene uz mini suknje su postale trend.
Bendovi koji su povezani sa modovima su The Kinks (jedan od najuticajnijih bendova u istoriji r'n'r-a), The Who i Small Faces. Omiljeni način zabave modova je bilo igranje u noćnim klubovi­ma do jutra, a uz to je išla još jedna njihova kara­kteristika - upotreba droga kao što je amfetamin. Verovali su da amfetamini donose stimulaciju, samopouzdanje, artikulaciju, veću svesnost a ne beg, i toga su se radije prihvatali nego siledžijskih pijanstava prethodnih generacija.
Dok su modovi viđeni kao imitatori srednje klase, feminizirani, uobraženi i isfolirani snobovi, rockeri su shvatani kao nepopravljivo naivni, siledžije i prostaci, imitirajući lik vođe motorciklisti­čke bande koga je tumačio Marlon Brando u filmu The Wild One, noseći kožne jakne i vozeći motore. Modovi su odbacili rockersku grubu koncepciju muškosti, transparentno­st njihovih motivacija i nespretnost, a rockeri su taštinu modova i njihovu opsednutost modom i odećom smatrali nemuževnom i feminiziranom. Postoje priče da su rockeri tu­kli modove jer su ih smatrali slabićima zbog upotrebe droga.
The Beatles su grupa koja je kroz svoj imidž provukla stil rockera kao i stil modova početkom šezdesetih godina XX veka. Oni su svojom pojavom, svojim izja­vama i svojim stilom oblačenja postali trendseteri. The Beatles su se muzički bazirali na pedesetim go­dinama, ali su svoju muziku i svoj imidž, prolazeći kroz različite faze u svojoj karijeri, razvijali čak i do psi­hodelije. Vremenom su svojom velikom društvenom svešću i aktivnošću postali i jedan od bitnih faktora društvene i kulturne revolucije šezdesetih godina. Na samom početku svog postojanja, za vreme boravka u Hamburgu bili su pod uticajem rokabili bendova iz pedesetih. Inspirisani Buddy Holly-jem preuzeli su melodičnu pop senzibilnost i uzeli su ime Beetles, a od Gene Vincenta tvrdi i udarački zvuk i imidž propraćen pantalonama i prslucima od crne kože. Sa pojavom grupe The Beatles, radio stanice su prestale da puštaju muziku pedesetih. The Beatles su bili prvi koji su snimili muzički video spot i potom ga slali na TV stanice umesto ličnog pojavljivanja u programu. Taj prvi video spot je snimljen kao što su se snimali i eksperimentalni filmovi tog perioda. Bili su prvi bend koji je u javnosti progovorio o uživanju droga i zalagao se za legalizovanje kanabisa.
Do pojave The Beatles-a uticaj Amerike je prelazio preko Atlantika ka Evropi, a The Be­atles su prvi evropski bend koji je postao masovno popularan u Americi i predvodio takozvanu Britansku invaziju, čiji deo su bili i The Kinks i The Rolling Stones, koji su spo­jili razne muzičke žanrove u svoju muziku, svoje snimke i nastup.
Frizure The Beatles-a, koje su modelovane u Parizu - takozvane moptop ili Artur frizure, (ra­vno šišana kosa do vrata, koja prelazi preko ušiju, sa ravnim šiškama), su prve frizure posle Duck-ass frizure iz pedesetih koje su postale masovno popularne među muškar­cima. Ova Bitls frizura je predstavljala pravo buntovništvo. Mlade ljude su zbog takvih fri­zura nazivali kosijanerima, a u Sovjetskom Savezu su privođeni u policijske stanice i te­rani da se šišaju. U kasnijim godinama pred kraj šezdesetih, članovi The Beatles-a su nosili dužu kosu, brkove koji su predstavljali njihovu zrelost, a kasnije i bradu. U prvo vreme Bitlmanije, The Beatles su nosili Edvardijanska odela bez kragne, crna ili kasnije siva, po ugledu na modove. Uz ta odela sa uskim pantalonama, nosili su kratke čizme iznad članka, sa četvrtastom štiklom i špicastim vrhom. Ovakva odela su postala popu­larna među novim bendovima posle 1964. godine umesto kožnih pantalona i T-majica.
Krajem šezdesetih počeli su da nose svako­dnevnu odeću, kao što su T-majice, farmer­ke, i teksas jakne, a Lenon je nosio i belo od­elo, što je trebalo da pokaže interesovanje za Novi funkcionalizam u dizajnu koji je u to vre­me bio na vrhuncu.
To se dobro vidi na omotu The White album-a, na ko­me se na potpuno beloj po­zadini nalaze samo bela is­pupčena naslovna slova u blindruku (reljefni otisak).
Novi funkcionalizam u dizajnu je bio baziran na objektivnosti, jednostavnosti i trajnosti.
Bio je racionalan i okrenut jednostavnoj i jeftinoj proizvodnji. Doneo je geometrijske forme, smanjenu upotrebu boja i nove materijale kao što je plastika. Uz pomoć novih materijala na tržište je iznesen čitav spektar jeftinog i raznobojnog plastičnog posuđa, escajga, nameštaja i ostalih proizvoda.
Novi funkcionalizam je zbog svoje os­kudnosti u formi, nemaštovitosti i prete­rane jednostavnosti bio kritikovan od st­rane teoretičara dizajna, sociologa i sa­mih dizajnerskih grupacija koje su se u drugoj polovini šezdesetih oformile oko ideologije eksperimentisanja, antidizaj­na i pop kulture. Kako su psihodelična muzika i hipi subkultura postale popularne, mnogi su ostavili životni stil modova i funk­cionalizma.
Krajem sedamdesetih godina XX veka će se obnoviti mod pok­ret sa filmom Quadrophenia koji je veličao sam pokret, i bio ba­ziran na istoimenom albumu benda The Who iz 1973. godine, kao i sa bendovima kao što su The Jam i The Untouchables.
Anamarija Vartabedijan