ROCKABILLY I PEDESETE GODINE
Posleratni period i pedesete godine donose duboke promene u politici i u internacionalnom dizajnerskom stilu. Pošto su SAD preživele rat bez većih posledica, Amerika preuzima ulogu ekonomskog i političkog vođe. Američki način života uticao je na sve oblasti kulture i života u Evropi. U posleratnom periodu se dogodio prosperitet među radnom omladinom u Britaniji, mogućnost uzimanja kredita i finansiranja. Uticaj američke popularne kulture, filmova i muzike, konstrukcija puteva, i razvoj drumskih kafea doveli su do pojave raznih grupacija koje su obeležile kulturu mladih do današnjeg dana.
Koreni rockabilly muzike su datirali još iz 20-tih godina prošlog veka sa prvih snimaka sa mešavinom blues i country muzike. Novi zvuk se pojavio tridesetih i četrdesetih godina kao spoj country muzike i crnačkog zvuka, i kombi­novao je kantri pevanje i čeličnu gitaru sa uti­cajima jazz big bendova i duvačkih sekcija.
Maddox Brothers And Rose počeli su da sni­maju Hillbilly Boogie i okarakterisani su kao prvi rockabilly bend zbog svoje nove slep teh­nike sviranja kontrabasa. Njihov autfit je bio vrlo uniforman i prilagodjen Hillbilly muzici. Nosili su kaubojske šešire, kaubojke i kaubojsku odeću prošaranu etno elementima.
Rockabilly je jedan od prvih stilova rock 'n' roll muzike i zvanično je nastao pedesetih godina XX veka. Janu­ara 1956. izdate su tri nove pesme Cash-a - "Folsom Prison Blues", Perkins-a - "Blue Suede Shoes" i Pre­sley-a - "Heartbreak Hotel". Istog tog meseca su izda­te i "See You Later Alligator" kao i "Whole Lotta Sha­king Going On". Rockabilly muzika je uživala veliku popularnost u Americi pedesetih godina, ali posle El­visovog odlaska u vojsku 1958. i smrti Buddy Holly-ja, 1959. godine, radio stanice su prestale da je puštaju.
Rockabilly muzika je stvorila poseban stav koji je u sebi nosio kombinaciju pobune, seksu­alnosti i slobode i predstavljao dugotrajnu draž za ti­nejdžere. Ona je bila ekspresija omalovažavanja sve­ta radničke klase njihovih roditelja i autoritativnih figu­ra. Ova muzika je započela kulturnu revoluciju čiji se odjeci i dan danas vide i čuju.
Od Elvisa je sve počelo, on je pro­bio rasne, muzičke i seksualne grani­ce, video je svet na drugačiji način, i spojio crnu i belu muziku. Spojivši muzičko uzbuđenje i buntovništvo sa adolescentskom harizmom izrazito je uticao na kultu­ru mladih. Njegova lepota, skandalozno erotični konc­erti i inovativna muzika, učinili su ga idolom nove de­mografske grupe koja se u to vreme pojavila - tinej­džerima. Njegova muzika i muzika njegovih nasledni­ka postale su glavna pojava koja je spajala mlade i bila centar njihove kulture do kraja XX veka.
Prvi Elvisov album iz 1956. godine na ko­ricama je imao crno belu koncertnu foto­grafiju budućeg kralja rokenrola, sa tipo­grafijom složenom crvenim verzalnim sl­ovima - ELVIS vertikalno na levoj strani omota i zelenim verzalnim slovima na dnu omota složeno PRESLEY. Ovo grafi­čko rešenje je u potpunosti iskopirano dvadeset godina kasnije sa čuvenim omotom grupe the Clash - "London Call­ing". Na tom omotu se nalazi crno bela koncertna fotografija, koja je proglašena za fotografiju veka, na kojoj Joe Strummer razbija svoju gitaru. Isti način slaganja tipo­grafije i čak su upotrebljeni i isti font kao i isti raspored toplih i hladnih boja.
Zanimljiv je još jedan Elvisov omot, koji je takođe dizajniran sa koncertnom kolor fotografijom na kojoj Elvis peva u belom odelu, iza njega su atraktivna svetleća crvena slova kojima je opet u ver­zalu ispisano ELVIS (naslov), a cela pozadina zajedno sa binom je crna. Tu već dobijamo najomiljeniju i najefektniju kombinaciju boja u rock'n'roll-u a to je crno - crveno - belo.
U Britaniji se pedesetih godina XX ve­ka pojavila prva subkulturna grupacija tinejdžera - Teddy Boys. Teddy Boys-i su bili Londonska grupacija koja se izdvajala po specifičnom izgledu svo­jih pripadnika. Nosili su odeću inspi­risanu Edvardijanskim periodom i bili prvi koji su se izdvojili kao grupacija tinejdžera i na taj način omogućili stvaranje tr­žišta koje je bilo upućeno mladima. Pojava Teddy boys-a je raširena po celoj Velikoj Britaniji i vrlo brzo dovedena u vezu sa Američkom rock 'n' roll muzikom tog perioda. Tedsi su uv­eli nove kodekse oblačenja i ponašanja koji su uticali na ce­lu generaciju i mladim ljudima je postalo prihvatljivo da vode računa o svom izgledu sve vreme, umesto da imaju samo radničko ili školsko odelo i najbolje nedeljno odelo za odlazak u crkvu. Tedsi su izvršili svojim izborom odeće veliki uticaj na rock pokolenja ko­ji traje i dan danas.
Njihova odeća se sastojala od dugačkih žaketa skrojenih da slo­bodno padaju (a ne krojenih uz telo) u tamnim nijansama sa so­motskim okovratnikom i somotskim klapnama na džepovima, us­kih pantalona (takozvanih cigaret ili frulica pantalona) koje su obi­čno pokazivale čarape svetlih boja, visokih belih kragni na belim košuljama sa uskim Slim Jim kravatama, i obaveznih prsluka. Od obuće su birali zumbane cipele ili velike cipele sa tvrdim gumen­im đonom i antilop kožom - krepersice.
Frizure su obično bile duže kose, ja­ko modelovane brilijantinom sa ba­nanama napred a sa strane začeš­ljanom tako da bude u formi patkin­og repa pozadi i sa obaveznim zulufima (tzv. Duck-ass fri­zure). Druga vrsta frizure je bila Bostonka, kod koje je kosa brilijantinom češljana unazad i šišana ravno na potiljku.
Teddy girls su imale sličan stajling kao i tedsi. Nosile su slične žakete, suknje sa uskim porubom koje su im uspo­ravale i ograničavale hod, dugačke kike sa slično oblikova­nom frizurom napred kao i kod tedsa, šešire i obično es­padrille sa visokim potpeticama.
Kasnije su usvojile američki stil još jedne rockabilly grupacije koja se nazivala Grea­sers i nosile su toreadorske pantalone, ši­roke suknje do kolena, i konjske repove.
Prvi čovek koji je obukao maji­cu u obliku slo­va T je bio Ja­mes Dean i us­tanovio je sva­kodnevnu ode­ću koja se sas­tojala iz džinsa, majice i neobavezne kratke jakne, a prvi čo­vek koji je obukao kožnu jaknu je bio Marlon Brando u filmu The Wild One (1953). Iako nije nosio ni u jednom svom filmu kožnu jaknu i James Dean je uticao da se ona ustanovi kao moda.
Rockabilly muzika i moda će nastaviti sa svojm uticajem u društvu i narednih decenija. Dogodiće se mnoga rockabilly oživljavanja osamdesetih godina npr. sa grupom Stray Cats, devedesetih sa Neo Swing pokretom i mnogim grupama koje nastupaju kao rockabilly trio i danas.
Anamarija Vartabedijan