KAKAV SVET! (I tom)
Autor: Robert Kram
Izdavač: "L.O.M.", Beograd

Fascinaciju ovim našim svetom, ali na saaaaasvim drugačiji način od Votersona, a u svakom slučaju ne namenjenu deci, iskazao je i Beograđanin Flavio Rigonat, priređivač i prevodilac ove originalno naslovljene i prvi put uobličene, odlične antologije stripova Roberta Krama čije prezime je kod nas, od izvornog Robert Crumb, već tra­dicionalno loše transkribovano u Kramb. Rigonatov L.O.M. je, pored po duhu mu srodne književnosti (Čarls Bukovski, Selindžer, Selin...), već skoro dve decenije jedini naš konti­nuirani i sistematski izdavač ove specifične vrste alternativnog stripa, pogotovo Krama kao njegovog najpoznatijeg svetskog predstavnika, ali i Gilberta Šeltona (genijalna "Bra­ća Frik" i maestrani "Mačor Debelog Fredija") i Zografa, o kojima ću neki drugi put.
Elem, u knjizi su gotovo svi najpoznatiji Kramovi likovi, od Mačka Frica, preko Gos'n Pri­rodnog, pa do Kuranjonje, Snoida, Humanog Šumana, Ludog Larija, Sali Debelguze, Jaja Rice i ostalih njegovih pitoresknih likova. Odličan Rigonatov prevod vizuelno je sjaj­no upotpunjen specifičnim, srpskom jeziku fascinantno prilagođenim naslovima koje su crtali i ispisivali: srpski slikar američke biografije (glumac, sportski komentator, kviz moderator...) Uroš Đurić, jedan od nekoliko najboljih srpskih andergraund stripara Sa­ša Mihajlović, pa Milica Tomić i Miloš Dragičević). Kakva ekipa! Kakav svet! Kada upore­dimo Votersonovu i Kramovu očaranost našim svetom, kako bih rekao kolokvijalnim je­zikom, "Kalvin i Hobs" su "strejt", dok su Kramove kreacije "flaj-haj" i uglavnom su, što na "na spidu", što "na dopu", kao i sam njihov autor. Dječarac Kalvin u sebi evidentno nema "esida"; njegove vizuelne aberacije i iskrivljena percepcija su samo plodovi dečje, prepustimo neka psiholozi kažu koliko zdrave, mašte, dok su Kramovi likovi potpuno eti­čki i moralno razobručeni, dobrim delom i pod uticajem kojekakvih, manje-više, daleko bilo, škodljivih materija. Premda, kada se u "Kalvinu i Hobsu" u nekom kadru, ničim iza­zvan, pred detetom u kuhinji iznenada pojavi ogroman tiranosaurus, više ni u šta, a po­gotovo u klinački Votersonov "strejt", nisam baš stoodsto siguran. Ukratko, na strani­cama ove antologije Kramovih rukotvorenija i kožicošetanija, u najboljoj tradiciji ander­graund stripova, a na zgražanje malograđana, provejavaju provokacija, brutalnost, por­nografija, pedofilija, blud i nemoral. Sjajno!!! Konačno nešto provokativno!!! Nije važno što knjiga kasni tri-četiri decenije (neke epizode smo prevedene čitali kod istog izdava­ča u zasebnim sveskama još početkom devedesetih). Vredelo je čekati. A sada ono što uvaženim čitaocima "Blica" ne bih mogao na ovaj način da predočim, dok u našem getu mislim da slobodno mogu, jer, eto, - naši smo. Osim toga što nas je malo, to su pito­reskne marginalije koje druge krugove, neprijatno sklone sablažnjavanju i ekskomuni­kaciji iz Akademije nauka i umetnosti, ne interesuju. Elem, sa Flavijem sam se preko mobilnog telefona dogovorio da u redakciji (ujedno i njegovom skladištu, pakernici i de­limično stampariji, rečju, multifunkcionalnom prostoru), koji se đuture svako malo, ko zna iz kakvih misterioznih razloga, u žurbi seli iz jednog zakupljenog prostora u drugi, preuzmem svoje primerke. On je lično, kasnije će se videti nesumnjivo opravdano, bio odsutan, ali su zato tamo dva njegova eksponenta, "čoveka od poverenja". Najavio im je moj dolazak, pa iz skladišta/stana niko nije pripucao, premda sam na sve bio spreman. Čak i da uzvratim vatru. Tamo: dvojica, kao da su trodimenzionalna braća Frik! Pozitivci. Jedan je stalno tu, a drugi zuji amo-tamo po gradu. Meni u oči odmah upada čudna, pravilno kružna reljefna braon fleka na plafonu velike dnevne sobe, jebenti, kao da je neko iz sačmare masnim patronama pucao naviše. Preciznije, takvu vrstu mrlje pre bih očekivao da vidim na podu, premda nekako više amorfnog oblika, kao posledicu, štati­jaznam, kada se recimo nekome pod dejstvom "štetnih materija" sadržina želuca otme kontroli. I tako, rekoše mi ti sjajni likovi, čestiti pomoćni kulturni pregaoci, dok smo se­deli na rasparenim stolicama i praznim gajbama, rukom vadili kisele krastavce iz tegle, cepali, sad ko vino - ko pivo, već šta je ko do'vatio dok se imalo zaliha, zapalili po koju "avganku", i evocirali dane pre stare, dobre 1968, dakle, rekoše mi da su otoič na ringli podgrevali nekakvu konfiskovanu zamašnu konzervu pasulja iz ratnih rezervi, dok su prepakivali knjige, papire, flaše, šta li. Zaradili se ljudi, pa kada su je se ovi žiznje­ra­dosni trudbenici dočepali, skinuli je i onoliko gladni nasrnuli na nju da joj sude, te dok si rek'o keks zarili otvarač u njeno vrelo tijelo, sekundarno su ostali bez sadržaja koji se nekako primarno sa primusa našao na plafonu, gde se, eno, i danas, u radosti i veselju suši. To, fakat, nije bilo moralno da se desi. Popili smo tu i zavili još po koju, pa se u dimu rastali kao stari ortaci sa ostrva Vajt ili Vudstoka koji su, pokupivši usput iz neke komune dve-tri cepi koje su u tom usputnom lokalnom samoupravnom vilidžu preticale, odjezdili zajedno na masovni ivent u "vagenu", znate, onom Folksvagenovom kombiju cvetnih dezena koji liči na šinobus. Fakat, odlični likovi ova dvojica veseljaka! Odlelujao sam nekako do svog stana. Sad, da li je pravi gazda - rentijer do tada lepog, prostranog, klasičnog, solidnog međuratnog stana sa visokim plafonom naišao baš posle emana­cije sadržaja pasuljske konzerve, dok je sve još bilo friško ceđeno sa tavanice, ili je, do­šavši krajem meseca po kiriju podigao glavu naviše kada nije trebalo, đavo će ga znati, tek ova vazda vesela dvojica su se, kada sam naišao po recenzentske primerke, baš pakovala "pod uzbunom" i urgentno spremala-ukutijavala za selidbu. Uglavnom, kada sam sutra hteo da opet svratim na čašicu razgovora, tek toliko da malo zadimimo o sta­rim dobrim vremenima, saznao sam da L.O.M. više ne stanuje tamo...
Slobodan Ivkov
objavljeno u dnevnom listu Blic/Strip vestima