NEVEROVATNE AVANTURE KAVALIJERA & KLEJA
Autor: Majkl Čabon
Izdavač:"Dereta", Beograd

Pulicerova nagrada koju je u kategoriji književnih ostvarenja osvojio ovaj odlično napisan roman o nastanku fenomena američkih strip­skih svesaka i superherojskog žanra, a sve kroz vizuru dvojice mla­di­ća-stripara koji se 1939. udružuju i u Njujorku stvaraju novog šta­m­panog superjunaka koji će postići ogroman finansijski uspeh, od strane tamošnjih kritičara nije dovedena u pitanje. Za razliku od nekih drugih sezona, svi se, od "Njujork tajmsa" do "Los Anđeles tajmsa", slažu da je godišnje priznanje sa­svim zasluženo pripalo ovom delu koje mene, i zbog velikog obima (oko 600 str.) i mno­štva likova i vremenskog raspona radnje, podseća na svojevrstan stripski "Rat i mir". Možda je ovo umetnički sasvim slobodno interpretirana i literarno domaštana istorijska fa­ktografija o nastanku "Supermena", a možda i nije, ali neke sličnosti se prepoznaju. Siguran sam da povremene nezgrapnosti i prevodiočevo nesnalaženje oko nekih strip­skih pojmova neće smetati nespecijalizovanim čitaocima da uživaju u ovom elegičnom remek-delu, u celini posvećenom svetu "devete umetnosti", od međuratnog perioda, pre­ko makartizma, pa do današnjeg odnosa etablirane kulture prema ovoj grafičkoj dis­ciplini. Odavno je započet rad i na filmskoj adaptaciji. No, kao što sam siguran da "ne­stripskom" čitaocu praćenje radnje neće zapinjati, tako sam uveren da će se nama iz stripskog geta kosa dizati na glavi od prevodiočeve sramotne nekompetentnosti. Stvar­no ne znam šta, ako izuzmemo sujetu i jednu od najgorih ovdašnjih pseudokreativnih kombinacija: nezainteresovanost, brzopletost, lenjost, slabo opšte obrazovanje i tvrdo­gla­vost zasnovanu na gluposti, ima prirodnije od toga da neko ko prevodi jednu knjigu iz bilo koje specijalizovane oblasti, prilikom rada usput povremeno konsultuje kompe­ten­tne aktiviste iz te dotične oblasti?! Bilo oko termina, relacija, kolokvijalnih izraza ili speci­fičnih sintagmi. Pa, onda i da im se na kraju knjige u nekoj fusnoti i uljudno zahvali. To u civilizovanim kulturama i knjigama koje nam odande stižu redovno srećemo, dok u ovim našim palankama i klaustrofobičnim čaršijama čije okosnice čine jadni, nadobudni, bo­lesno sujetni, ekstremno nesamokritični egocentrici predstavlja retkost na granici izu­zetka. I tako, bilo me je u najmanju ruku sramota dok sam u srpskoj verziji "Kavalijera..." čitao kako "komične knjige" (umesto: "stripske sveske") sadrže "komične stranice" sa epi­zodama sa "hromatskim piratskim posadama", "Barnom Hogartom", "Ludim Ket­om", "Gazolin Eli", "paraboličnim poletom jednog od Supermenovih patentiranih sko­ko­va sa oblakodera", "supertrilerima petkom" i nebrojeno mnogo, možda i hiljade sličnih nebuloznih konstrukcija. Kada smo već kod nebula. Ne spadam u one, mada znam ne­ke takve, koji se, kada vide kretenizam na nekom TV kanalu telefonom, bez obzira na ce­nu poziva, javljaju u studio, penušaju i jebu majku voditelju i učesnicima emisije. Jed­no­stavno, kada vidim da su na delu budale, a ovde sada na svakom programu vrvi od najrazličitijih skotova - daljinskim upravljačem promenim kanal i idem dalje. Baš me briga za političare, ekonomiste, razne samoprozvane analitičare i maloumne voditelje, ali poskočim kada vidim da mi neko dira u strip i naučnu fantastiku. Tu je negde i po­pularna nauka, ako se graniči sa fantastikom. I tako, pre šest - sedam godina sam na­pravio presedan. Snimljena je, možda u Australijskoj, Kanadskoj ili nekoj evropskoj ko­produkciji sjajna naučno-popularna serija pod naslovom "Put u svemir". Kao, napra­vljen je u dalekoj budućnosti nekakav kosmički brod, pa naučnici sa Zemlje obilaze sve planete, uključujući i unutrašnjost Sunca (dejuje ubedljivo kada prolaze kroz centar na­še zvezde, premda, je li, nema veze sa stvarnošću, ali kao teorijski model, verujte mi na reč, radi posao), dajući pritom gledaocima autentične do danas poznate snimke, poda­tke (sastav atmosfere, veličina...) o planetama i satelitima Sunčevog sistema na koje sleću i slično. Pa se onda upute daleko izvan sunčevog sistema itd. Ovde u Beogradu se serije jednom prevedu, a onda se, kao razmena, kompletne sele sa jedne na drugu TV stanicu. "Put u kosmos" je prikazivana prvo na "Art TV", a zatim na "Studiju B", da bi se emitovala i na "BK televiziji" dok nije ugašena. Gledam na "Studiju B". Slika sjajna, prizori veličanstveni, ali tekst kretenski. Sećam se samo da je kao prevodilac navedena neka žena i da joj je prezime bilo Kiš. Bilo je tu mnogo bisera, ali opisaću samo jedan. Kao što znamo, između nekih planeta (recimo između Marsa i Jupitera) našeg sunče­vog sistema, ali i na njegovim granicama postoje različiti pojasi (asteroida, ledenih tela, kosmičkog "otpada"...). Jedan od najvažnijih je Kuperov ili Kujperov pojas ledenih tela koji se nalazi nešto pre Ortovog oblaka, okružja iz kojeg, kako se veruje, ka Suncu stižu sve komete. No, nije važna činjenica već princip. I šta? Prevodilac jednom to prevede kao Kuperov kaiš, drugi put kao Kuperov opasač, a treći put napiše: Kjuper Belt. Koliko treba zainteresovanosti za tekst koji se prevodi ili inteligencije da se neko makar i za tren zapita: majkumu, kakav je to tip koji ima kaiš koji okružuje sunčev sistem? Ili: kakvo je to nebesko telo ili štagod: Kjuper Belt? Isto važi i za magline koje se nalaze u kos­mosu (maglina Konjska glava, maglina Rak, bla, bla...). U jednom filmu sam naišao i na "prevedenu" Krab nebulu. Elem, nazovem TV stanicu, nađem nekog iz redakcije, ali mi on kaže da ne mogu ništa da urade jer su tako dobili sa "Art kanala", a ako mi se ne sviđa, ne moram da gledam. Ovdašnji javašluk i diletantizam nema granica. Angažo­va­nje kretena "preko veze", čak i u dobro plaćenim uglednim međunarodno licenciranim kvizovima, postala je praksa. Na primer, pre nekoliko nedelja u srpskoj verziji kviza "Mi­lioner" jedan takmičar kojem je dobro išlo je eliminisan jer nije mogao da izabere od 4 ponuđena odgovora nijedan - jer u stvari nijedan i nije bio tačan. Anonimnom majmunu iza paravana koji je sastavljao pitanja i odgovore je bilo svejedno da li je slikar koji je imao razne faze (plavu, itd) Petar Konjović (kao što je ponuđen odgovor) ili neki drugi. Je­be se njemu. Petar, Milan (naravno da je slikar Milan, a muzički kompozitor Petar), isto je to. I šta? Mislite da se neko nakašljao? Kasnije reagovao? Prijavio nekorektnost organizatora kviza inostranoj centrali? Tužio sudu? Tražio da mu se ispalti par miliona na ime odštete? Ne. Javašluk, neznanje, glupost i površnost, to naše izdavače "Kava­lijera..." može da teši, postali su podrazumevajući delovi sredine u kojoj živimo. Pa, kome se ne sviđe - neka ode međ' šunjke te "se samovoljno isključi". Bacio sam jedno oko preko Dunava i pogledao promo komšijskog hrvatskog izdanja. Izdavač je "Algo­ritam". Ne znam da li je njegova promotivna izjava kako je prevod Božice Jakovlev veo­ma nadahnut samo jedan marketinški potez ili su hrvatski čitaoci zaista i imali više sreće od srpskih, ali da je originalna naslovna stranica Igora Kordeja, ne samo po du­hu, već i po kvalitetu ravna američkoj, koju sam takođe šmeknuo, - u to nema sumnje. Svaka čast! Sudeći po drugim prevodima koje smo odande dobijali do devedesetih (a orijentir mi je hrvatsko Sun Ziovo "Umijeće ratovanja" iz 1982. - video sam 5-6 naših izdanja - "Alnari", "Mono", "Manjana"... - pošto je to sada kurentna tema, hrvatsko je zaista svevremeno i, to zaista treba videti), velika je verovatnoća da je to zaista tako. Naši prevodioci izgleda da u većini slučajeva ne poseduju svest o tome da je njihov posao nešto što je trajne vrednosti, da će ih čitati i ko zna koliko godina kasnije, već se verovatno za sve poslove lakomo otimaju, preuzimaju ih i otaljavaju kao dobrodošle jed­nokratne "tezge" tipa "uhvati lovu u letu i beži". Lično, dao bih Bojanu Đukiću, Marku Fa­nčoviću, Darku Macanu ili nekom sedamnaestom, podjednako dobrom poznavaocu i engleskog jezika i stripskog sveta da "na ovim prostorima" prevodi slična literarna dela o svetu stripa, ali urednici izdavačkih kuća znaju samo za ograničen broj prevodilaca, a nije zgoreg, je li, ni da su oni "sa papirom", zatim da osim formalne diplome imaju i ne­čiji mig da pripadaju ovoj ili onoj interesnoj ili klanovskoj grupi. Test inteligencije ne mo­raju da polažu. Nema ko da ih proveri.
Slobodan Ivkov
objavljeno u dnevnom listu Blic/Strip vestima