ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLJI
Autor: Žika Bogdanović
Izdavač: I. P. "Ateneum" i "Informatika" a. d., Beograd, uz finansijsku pomoć Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda

Ova knjiga sa podnaslovom "Rađanje i život beogradskog stripa 1934 - 1941." je u nekoliko anketa i godišnjih rezimea, sačinjenih od strane više naših različitih poznavalaca stripa, proglašena naj­značajnijim stripskim izdanjem u 2006. U njoj je utemeljitelj srpske stripske teorije sabrao i doradio svoje tekstove koji se odnose na ovaj period, a koji su nastajali tokom prethodne četiri decenije. Delo se studiozno bavi počecima i razvojem domaće "devete umetnosti", biografijama i opusima najistaknutijih stripara, ali i opštim razmatranjima o jeziku medija, karakteru likova i ostalim aspektima i manifestacijama ove discipline.
Slobodan Ivkov
objavljeno u dnevnom listu Blic/Strip vestima

*   *   *
Krajnje neobična podudarnost, a provereno je da je do nje došlo sasvim slučajno, je da su istovremeno, baš u istoj, ovoj sezoni, malo više od tri decenije od kako su svoj po­sao na utemeljenju srpske teorije stripa u istom periodu započela (1974/75.), dvojica tadašnjih pionira stripske publicistike, na neki način, tada započeti posao i zaokružila.
Jedan je Žika Bogdanović, koji je, prvo, kao urednik kulture u NIN-u s početka sedam­desetih svojim autoritetom i na naše prostore uveo običaj da se, kao i u svetu, i u ovda­šnjim dnevnicima i nedeljnicima o stripu kao temi redovno piše, i to ravnopravno kao i o ostalim stvaralačkim disciplinama, a drugo, preko specijalizovanog časopisa "Pegaz" kojeg je pokrenuo, da se ova grafička disciplina primenjene umetnosti dublje i sveobu­hvatnije, preko obimnijih i studioznijih tekstova i prevođenih stripova srpskoj i jugoslo­venskoj javnosti predstavlja, izučava, etablira i, na kraju, emancipuje.
On je nedavno objavio knjigu koja je povod ovom tekstu, a za sada samo da pomene­mo kako je drugi pionir, Bogdanovićev saradnik i takođe jedan od velikana (kako bi dan­as bilo moderno reći: "gurua", "patrijarha", "očeva"...) domaće stripske teorije Ranko Mu­nitić, esejista i urednik prvog časopisa za kulturu u celini posvećenog stripu ("Kultura" br. 28/1975), u Beogradu 2006. takođe objavio svoju knjigu "Deveta umetnost, strip", sačinjenu od teksta uglavnom nastalog u tom istom, inicijalnom periodu, delo o kojem će ovde biti reči u narednoj prilici.
Treći publicista iz Srbije koji im je pre tri decenije pravio društvo u ovom, u pomenuto vreme hrabrom poslu, pregnuću do tada uglavnom izbegavanom od njihovih kolega "koji su držali do svog ugleda", a kojih se danas malo ko seća, Bogdan Tirnanić, svoj posao sa knjigom sačinjenom od tekstova iz početne faze nastanka naše stripske teo­rije završio je mnogo ranije. Njegovo delo "Ogled o Paji Patku" je u ediciji "20. vek" Ivana Čolovića objavljeno još 1989.
Naravno da njihov posao nije okončan i da ćemo se sigurno još sretati sa njihovim, bez izuzetka dragocenim osvrtima na "devetu umetnost", ali profesionalne obaveze su ih poslednjih godina odvojile od stripa, a oni su svoje teorijsko bavljenje njim u izvesnoj meri ovim svojim knjigama ipak zaokružili.
Sva trojica su došla iz sveta ljubitelja i poznavalaca filma, što, onima koji su upoznati sa činjenicom da su te dve po mnogočemu srodne umetničke grane nastale u istom periodu (oko 1895.) i nije čudno.
Nabrojane knjige su nesporni međaši koji fiksiraju i markiraju puteve naše stripske kri­tike. S druge strane, o pogledima na sopstvenu, prvenstveno distanciranu ulogu i važ­nost koju njihovi autori imaju u celom poslu oko stripa najbolje govori činjenica da u de­lima nema naročito detaljnih biografija njihovih pisaca. Stoga, moramo da podsetimo samo na osnovne podatke o tome da je Bogdanović još pre 12 godina objavio svoju, ta­kođe izuzetno važnu knjigu za našu kulturu, "Umetnost i jezik stripa", koja na pregledan i studiozan način pojašnjava ovu disciplinu zainteresovanima, da je priredio i neke strip­ske monografije (npr., "Tajni agent Iks 9"), da je primio više stručnih nagrada (npr., na vinkovačkom Salonu jugoslovenskog stripa), da je napisao više zapaženih romana, ob­javio ogroman broj filmskih, televizijskih, književnih i muzičkih kritika, da je prevodio sa francuskog, italijanskog i engleskog jezika, da je više godina bio na čelu "Jugosloven­ske kinoteke" i izdavačkog zavoda "Jugoslavija"...
"Čardak..." pokriva period koga se autor delimično i sam najneposrednije seća, od 1934. i objavljivanja prvog prevedenog avanturističkog stripa realističke stilizacije, pa do 1941. i početka Drugog svetskog rata i nemačke okupacije, kada je sjajna prva gene­racija srpskih stripara prestala da postoji. O devet najvažnijih (Đorđe Lobačev, Nikola Navojev, Đuka Janković, Branko Vidić, Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov, Aleksije Ranhner, Ivan Šenšin i Sebastijan Lehner) piše male studije (šteta što se tu nije našlo mesta i za Momu Markovića), objavljuje obiman razgovor sa Lobačevim kao najsvestra­nijim i najdugovečnijim od njih, zatim analizira tri najvažnija i najpopularnija časopisa u kojima su oni objavljivali svoje stripove ("Mika Miš", "Mikijevo carstvo" i "Politikin zabav­nik"), maestralno se osvrće najpopularnije serije i likove, te na faktore koji su do feno­mena uopšte i doveli.
Možda jedino nedostaje priložen sređen popis ostale domaće teorijske literature koja je na ove teme objavljena, ali kako se on može naći u nekim drugim našim publikacijama, ovo se i ne može smatrati nekim većim nedostatkom.
Ovako obiman i dragocen sadržaj je predstavljen u sasvim primerenom obliku: knjiga od svojih 310 stranica velikog formata je u tvrdom povezu, ima zaštitni omot i bogato je ilustrovana.
Nema sumnje da je reč o nezaobilaznom štivu za svakog poštovaoca srpske kulture.
Slobodan Ivkov
objavljeno u beogradskom nedeljniku NIN