ARISTOTEL ZA POČETNIKE
Autori: scenarista Rupert Vudfin i crtač Džudi Grouvs
Izdavač: "Hinaki", Beograd

Poslednja "Hinakijeva", po sadržaju odlična početnica posvećena je životu, radu, te filozofskim pogledima i idejama Aristotela. Izuzetno je korisna, vanserijski dobro napisana i koncipirana. Dragocena je svima koji ponešto žele da saznaju o ovom gorostasu, pravom Atla­su filozofije. Po formi je potpuno identična ostalim "Hinakijevim" iz­danjima. No, iz stripskog, vizuelnog ugla, veoma je slaba. Crtež je početnički loš. Linija Grouvsove je gruba, predebela i sirova, kao da je umetnica beznadežno kratkovida. Svi znamo za sličan zdravstveni problem Dika Braunija, ali on ga je sa svojim ogromnim crtačkim umenjem drugačije rešavao. Zatim, ilustratorka nevešto kopira fotografije, a cr­tani motivi neretko, kao da umetnica u velikoj meri ne razume baš najbolje ispartikuli­sane aspekte Aristotelove filozofije, ili ne odražavaju napisani sadržaj, ili su napadno, čak vulgarno doslovni. Na primer, njene ilustracije Zenonovih paradoksa su antologijski primeri stripske i ilustratorske gluposti. Ona očajno precrtava antičke skulpture, zabuša­va na broju prizora (najčešće je samo jedan po stranici), ne vlada perspektivom i propo­rcijom, a crtež je prazan, iako ona unapred zna da će sve biti štampano samo crno-belo, dakle bez boje koja bi te ogromne prazne površine nekako zabašurila i popunila.
Ukratko, nemam nijedne lepe reči za nju kao ilustratorku. Kao da je engleski izdavač "Icon Books Ltd." (Kembridž) koji je sve ostalo odlično zamislio (pregledan, jasan i sve­obuhvatan scenario, priložen spisak literature, indeks...), smatrao da će čitaoci biti sa­mo laici i đaci željni prečice u gradivu. Ova predrasuda nastavnika o učenicima je, kao i mnoge druge njihove, takođe kratkovida. Opšti udžbenici filozofije ni približno detaljno kao u ovoj knjizi ne pišu o Aristotelu, ili o bilo kome drugom. Jedino - udžbenici "nemaju slika". Ali, ovo je jedan od retkih primera kada pomislim da je to njihova prednost u odnosu na stripovana učila. Ili su pak Englezi možda mislili kako će publika "Aristotela", pored tih tobože neambicioznih đaka, pretežno biti sačinjena još i od nepopravljivo za­nesenih i rezigniranih filozofa - eksperata koji nepokolebljivo drže da je svet sačinjen samo od iluzija, varljivih utisaka i relativizovanih sudova, pa je ionako sve to bez znača­ja?! Resorski urednik "Icon Books"­a je nesumnjivo pogrešno dedukovao držeći da prethodno navedenim kategorijama čitalaca ionako nije važno ono što vide, već samo ono što tamo piše, pa je malo prištedeo na honoraru birajući lošeg likovnog umetnika. Na isti način je, pod rukom ove očajne ilustratorke, prošao i "Platon za početnike", dok je Hegel imao tek nešto malo bolju sudbinu i više sreće. Provukao se jer je njegovo žitije crtao drugi, za par nijansi veštiji zograf. Možda, ako izuzmemo urednikovu eventual­nu mrzovolju prema filozofiji u celini i hipotetički prezir prema filozofima kao njenim pro­tagonistima (u odnosu prema, na primer, književnicima u "Icon Books"-u su oho-ho pa­žljiviji - treba, recimo, da vidite "Kafku za početnike" - crtao Robert Kramb/Robert Crumb, "Džojsa za početnike", ili...), nije u pitanju samo ušteda love. Uvek me je kopkalo koliko to mora da bude nekompetentan ili nezainteresovan urednik kod nekog izdavača pa da ne vidi ili "previdi" ekstremno loš crtež. Nešto mislim, možda je nesrećnica uspela i da naplati pun honorar koji je uobičajeno namenjen mnogo boljim crtačima "početnica", te da je posao dobila po nekom drugom ili trećem kriterijumu (po svom likovnom umeću sigurno nije!), jer, sudeći po njenoj fotokopiranoj fotografiji koju je prepotentno i nepo­trebno ubacila u kolaž fotokopije (reč je o nekoj graviri iz prošlih vekova - ovoj neukoj ilu­stratorki takav grafički nivo u ovom životu je nedostižan; ona ni izbliza nije u stanju da nešto takvo dočara) neke rekonstruisane vedute Platonove Atine ("Platon za početnike", str. 5), zapažam da je (ako je verovati štrihovanom fotosu) reč o relativno zgodnoj ženi, a kako se ona na kraju knjige bogznakako zahvaljuje svom uredniku Oskaru Zarateu koji joj je dao neke ideje... Hm. Ako mu nije rođaka, pa je možda honorar ostao u okviru fa­milije, ili ako je ćerka nekog od važnih vlasnika firme, veoma sam sklon zluradom zak­ljučivanju. Čak i da je ćerka nekog mafijaša, mogao je Zarate da joj nameni "obradu" nekog manje važnog mislioca. Recimo, uz svo poštovanje prema ostalim velikanima svetske misli, iako Aristotel trenutno možda u Engleskoj nije "in" i "cool", mogao je da joj da da ilustruje opus Diltaja ili Santajane ili šta ti ja znam koga, ali u svakom slučaju nekog manje važnog od Aristotela. Jer, bez nekog posebnog razloga jedan normalan, psihički stabilan, iskusan i obrazovan urednik ovakvo upropašćavanje svog važnog izda­nja, do koga mu je pretpostavljam stalo, nikako ne bi mogao da dopusti. Ne mogu da zamislim ni kakve joj je to kaobajagi bogznakakve ideje Zarate dao, pa ih ona, kao, us­pešno realizovala i sada mu blagoradi, kada je vizuelna strana "Aristotela" u celini od­vratna. Štaviše, crtež je toliko očajan da mu ni umetničino isprazno laskanje i podilaže­nje uredniku o tobožnjim njegovim doprinosima i idejama ne bi pomoglo, e da tu "ispod žita" nema nečeg drugog. Uostalom, baš me briga čega!
Rečju, šteta dobrog teksta, i u "Platonu" i u "Aristotelu"! E, da. Knjizi nedostaje sadržaj, (prirodno, priloženi indeks pojmova i imena se razlikuje od naziva poglavlja), pa svaki put iznova morate da prelistavate 175 stranica ne bi li našli ono što vas interesuje. A tu negde unutra je u osnovi SVE što vas o Aristotelu interesuje. Bez obzira na moj pretho­dno prosuti jed i čemer, ovu "početnicu" obavezno nabavite. Aristotela radi!
Slobodan Ivkov
objavljeno u dnevnom listu Blic/Strip vestima