SIN-ATRA
A Tribute To Frank Sinatra
Eagle Rock records, 2011.
Ocena:
Ovo je još jedan u nizu pa slobodno mogu da napišem idotski sklepanih "a tribute to..." albuma. Od kako je Bob Kullicik (ex-Skull i cenjeni sešn muzičar, a brat poznatijeg ex-Kiss gitariste Bruce Kullick-a), početkom 2000-tih došao na ideju da oformi stalni bend koji će svirati s gostujućim zvezdama gitarskog miljea i s poznatim pevačima, odvratni "a tribute to..." albumi su krenuli da se množe.
Ovaj album je trebalo da "izguraju" svojim glasovnim mogučnostima pevači, i to ne bilo kakvi već maheri kao što su Geoff Tate (Queensryche), Glenn Hughes, Tim "Ripper" Owens (trenutno bez angažmana), Dee Snider (Twisted Sister) ludi Devin Townsend, Eric Martin (Mr. Big), sada već pokojni Jani Lane i drugi. Matricu je snimio Kullick-ov bend s malo upliva, odnosno usvira s strane. Došlo se do usera, generalnog. Nijedna verzija Sinatrine pesme, osim poslednje na ploči "That's Life" (verzija Jani Lane-a, koja opet podseća na David Lee Roth-ovu verziju sa njegovog debi albuma "Eat 'Em And Smile" iz 1986. godine), se ne podudara sa duhom, atmosferom i idejom po kojima je Sinatra bio poznat i cenjen. Ne kažem da je trebalo svingovati (iako verujem da je "bluye eye Frank to radio privatno), ali ovolika količina "metalisanja" u pesmama je dovela do toga da se one uopšte i ne prepoznaju, ma koliko vam bile znane. Ako je neko najmanje iskasapio pesmu onda je učinio to Dee Snider sa "It Was A very Good Year" i tu prestaje bilo kakav komentar o albumu. Opet o kvalitetno odsviranoj podlozi i dobrom pevanju svih aktera se mora govoriti u superlativu, jedini problem ostaje promašena tema i tu spasa nema... "Sin-Atra" zbog raskoraka između htenja i realizacije postaje još samo jedan nevažan "a tribute to..." album. A moglo je bolje...
David Vartabedijan