The MIGHTY MIGHTY BOSSTONES
The Magic Of Youth
Big Rig Records, 2011.
Ocena:
Nakon 2 godine i albuma "Pin Points and Gin Joints", opet pred moj rođendan na moju veeeliku radost Bosstonesi mi pokloniše novi album. Obzirom da je i prošli i ovaj album bend realizovao u istoj postavi i pod dirigentskom palicom istog producenta Ted Hutta (poznatog po radu i sa: Bouncing Souls, The Gaslight Anthem, Flogging Molly... ) samo od sebe se nameće poređenje ova dva albuma. Međutim, u pitanju su dva potpuno suprotna albuma dok predhodni ima čak 14 pesama (u vinil verziji 15) koje su više nekog lakšeg ska tempa na ovom novom, njihovom devetom studijskom albumu imaju 11 pesama koje su u njihovom prepoznatljivom maniru. Ta velika razlika između ova dva albuma se ogleda i u dizajnu omota diskova, oba puta su to knjižice s crtežima i tekstovima pesama samo što se čitav koncept omota predhodnog albuma bazira na oker podlozi i crnim crtežima s izmučenim facama šljakera dok je ovaj sav u svim mogućim bojama na svetlo ljubičastoj podlozi i crtežima sveta i polusveta u "all ages all styles" fazonu. Kad sam već krenuo s poređenjem ovaj album je po meni najbliži sjajnom "A Jackknife To a Swan" (2002.) uostalom i sam Dicky Barrett je za pojedine pesme izjavio da zvuče baš kao da su sa tog albuma. To je taj dobro poznati ska core, pesme s pevljivim refrenima, MOĆNI duvači i žešća gitara koja na ovom albumu za razliku od prošlog bolje funkcioniše s John "J.G" Goetchiusevim klavijaturama (za razliku od MMB gde je i dalje neformalni član. u Cherry Poppin' Daddies je bio punopravni član u vreme snimanja fenomenalnog "Soul Caddy"). I sve to je baš onaj pravi zvuk koji su oni davno, pre malo manje od 30 godina patentirali i koji svi mi od njih uvek željno iščekujemo. Jedina pesma koja odudara kako zbog nedostatka energije tako i zbog na momente monotonosti je predposlednja "The Ballad of Candlepin Paul". Uostalom jedna pesma od jedanaest je samo kap u moru a i takva slabija u odnosu na ostale s ovog albuma je opet dosta kvalitetnije od slabijih momenata s "Don't Know How to Party" (1993.) ili "Pay Attention" (2000.). Mladost definitivno ima magiju koju su uspeli verno da dočaraju i pretoče u fantastičan album čike (Dicky Barrett i Tim Burton već gaze 48 leta) iz Bostona.
Schimmu