STEEL PANTHER
Balls Out
Universal Records, 2011.
Ocena:
Mediji vole da Steel Panther nazivaju "comedy" bendom. Zanimljivo. Ako pak neko koristi "šegu, šalu, vulgarni vic" kao sredstvo izražavanja i to ozbiljno i predano radi, onda tu nema ni trunke komedije (ne mislim na domaće idotluke kojima je to poalzna tačka i cilj sam za sebe). No, percepcija je uvek različita, a mene niko ne može ubediti da Steel Panther, kiteći se odličnim mestom ulaska na listu njihovog drugog albuma "Balls Out", ne razmišlaju ozbiljno o svemu što rade. Dok se drugi bendovi (oni koje "parodiraju" Steel Panther) povlače ka nametnutoj smirenosti, ova četvorica obešenjaka iz grada anđela i te kako koriste njihovo nesagledavanje situacije i sve što o čemu pevaju izbacuju direktno iz mesta odakle su i oni potekli. Jajca, nego kako. Nije etiketa "parental advisory" tek tako slučajno na omotu albuma, mada se sve to može uvijeno videti i čuti i u serijama koje svi gledaju.
Steel Panther nisu ni malo uvijeni, čak ni u tunjevinu, oni su direktni, muzički prejaki, aranžerski takođe i povrh svega pišu neverovatno zabavne tekstove o kojima je svako od konzumenata a i muzičara razmišljao a da nije smeo javno zucne (Indijance, nekadašnji domaći bend ne računam u to). Tu je još i vizuelni momenat, koji Ralph Saenz (Michael Starr, vokal, ex- L.A. Guns), Darren Fader (Stix Zadinia, bubanj), Travis Haley (Lexxi Foxxx, bas) i Russ Parish (Satchel, gitara, ex- Fight) koriste u potpunosti, dovodeći svoju ideju do savršenstva.
Od ponuđenih četrnaest pesama (+ intro) iz samog pogleda na nazive pesama, odmah možete zaključiti šta vas sve čeka u nepunih sat vremena. Bedastoće su tu, baš kao i postavka pesama, preuzeta od velikana Sunset Strip-a, Crue-a i Poison-a, pevljivi i za šire narodne mase refreni, dovoljno čvrstine (drugačije i ne može, jel' da?) da bi bili i "metal" su svima stvaljeni na raspolaganje, baš kao i odlične gitar-fore te vriskovi kojima bi mnogi "veći" pevači bili zadovoljni.
U duhu žestokog heavy-rock-a, Steel Panther otvaraju vrata razvrata sa "Supersonic Sex Machine". I nikako slučajno ulaze u potencijalni "cheasy" hit o heroju koji se "provukao" Tiger "Putter" Woods-u. "Just Like Tiger Woods", donosi još jednu životnu istinu, oličenu u stihu "Three holes are better than a hole in one". Bravo, mudraci! Samo tako, pa neka se sve puši što se i dešava u pesmi "It Won't Suck Itself" gde gostuju Chad Kroeger (Nickelback, e ovde može da peva sve što je na pameti) i pomalo zaboravljeni giar-bog Nuno Bettencourt (Extreme). "Gold Digging Whore" je briljantna, sve zajedno sa završnim "ajmo-svi" delom. "Let Me Cum In" i "17 Girls In A Row" bi mnogi voleli da su napisali, da su to odradili verujem, ali Steel Panther su to s ponosom i zabeležili. Briljantne "balade" "If You Really, Really Love Me", "Why Can't You Trust Me" i "Winnie Ride" su ono što se i očekuje od takvih pesama, s normalno očekivanim tekstualnim začkoljicama. Pokvarena mašta i prljave strasti, upravo je to ovaj grandiozno čisto odsviran album!
Ipak bez obzira na sve pobrojano, "Balls Out" je samo vrlo dobar naslednik izvanrednog albuma "Feel The Steel", te stoga zaslužuje jednu jaku četvorku, a kao što znamo četvorka je super! Manite me muškog šovinizma, vreme je za zabavu!
P.S. Za one koji ne znaju Steel Panther su počeli kao klupski "hair-metal" cover band u "Viper Room"-u (L.A., ko-vlasnik je Džoni Dep), pod imenom Metal Shop, a kasnije Metal Skool i tu su ispekli zanat do tančina. Zanat i kod nas ispeku maltene svi dugotrajniji "cover" bendovi. I tu stanu. Ako se pak odluče na ikakav autorski rad, što je valjda svojstveno svakom živom biću, svi zvuče kao da ništa nisu naučili po pitanju pisanja pesama svirajući sve te silne (uključujući i onih pet neizostavnih) obrade. Podneblje, neozbiljnost, dodvoravanje ili nešto drugo?
David Vartabedijan