CHICKENFOOT
III
E1 Music, 2011.
Ocena:
Sam pojam "supergrupe" u mom slučaju uglavnom izaziva mučninu, koju ni pelinkovac ne može da ublaži. Rekoh, napisah, uglavnom, jer da se ne lažemo obično se radi o ljudima da napišem muzičarima skupljnim u "bend" zarad zarađivanja finansijskog novca putem albuma sklepanog na brzinu bez iole smislenog razloga za postojanje, Audioslave (Slave koji sluša audio?) je možda najsvežiji i jedan od najdegutantnijih primera isto kao i rpa poluetabliranih metal zvezda. Mogu reći da sam popriličino bio zgrožen (s obzirom na sve "supergrupe") kada sam 2009. godine video ko čini sastav Chickenfoot: Michael Anthony (bas, ex- Van Halen), Sammy Hagar (vokal, ex- van Halen, Montrose), Joe Satriani (gitara) i Chad Smith (bubnjevi, Red Hot Chili Peppers). Za ovog potonjeg znam da je zajedno sa Flea-om jamm-ovao uz "Van Halen II". Onog što prepliće po šest žica sam se najviše plašio. Prva dvojica su ionako bila izvežban tim, s tim što uz superiornost na bas gitari Michael Anthony peva harmonijske vokale neverovatno dobro. I bili su dobri, uz gle čuda, manjkavosti pri produkciji na debi albumu originalno nazvanom "Chickenfoot".
Ove godine Chickenfoot su iskoristili predah Chad Smith-a koji je dobio od njegovih Pampersa i snimili drugi album nazvan "III". Ako se uzme u obzir kvalietet ponuđenog, album je lagodno mogao da bude nazvan i "V" (Viktorija ili pet odlučite sami).
"Trojka" koju nudi pomenuta četvorka je razoružavajuća ploča bazirana pre svega na standardnom američkom pristupu hard-rock-u prilagođenom masovnom slušanju. To ne znači da je to nešto ljigavo, nego da je to nešto majstorski napravljeno = odsvirano, aranžirano i upakovano da baš svakom živom biću može da se svidi. U stvarnosti to zvuči ovako: Sammy Hagar peva bolje nego ikad, Satriani je shvatio šta znači biti timski igrač i svoje egzibicije je sveo na itekako razumnu meru, Chad Smith je posle lupetanja u Ljutim pampersima konačno pokazao da nije zaboravio da svira, Michael Anthony je zakucao temelj ritma i oplemenio vokale. Kroz deset pesama (+ bonus) Chickenfoot obnavljaju termin "rock" na najbolji mogući način. Što kroz baraže u "Three And A Half Letters" i "Big Foot" ili kroz sporije "Different Devil" te "Come Closer" a možda i kroz sećanje na onog mrtvog crnog gitaristu što "Up Next" neodoljivo priziva Chickenfoot nude masivan zvuk, dobre pesme sa pamtljivim na prvo slušanje refrenima, vrhunsku produkciju i lakoću sviranja svojstvenu samo odabranim, što ova četvorica vlasnika mnogih multiplatinastih albuma svakako jesu.
Ultrakvalitetan rock s hard aplikacijama i povremenim izlivima emocija (američki dakako), zaliveno radošću stvaranja. Ko zna zna od pileta nastaje koka! MAJSTORSKI!
P.S. Edvardu je bačena rukavica u lice. Videćemo kakav će odgovor pružiti braća Van Halen.
David Vartabedijan