ZZ TOP
A tribute From Friends
RCA, 2011.
Ocena:
Generalno gledano nešto ne ljubim "tribute to..." albume, po­gotovo ne one na kojima se skupi tušta i tma instrumentalista i pevača (uz pouzdanu ritam sekciju) te onda onanišu nad na­sleđem nekog benda. Takvih albuma ima na tone, na sreću ovaj posvećen jednom od najvećih bendova ikad, što ZZ TOP bez sumnje jesu, nije ta­kav. Jedanaest numera jedanaest različitih bendova, i to dobro (što s finansijskog pog­leda, što s kreativnog) odabranih.
The M.O.B. ad-hoc bend koji čine članovi Fleetwood Mac-a, te gitar heroj Johnny Lang i Steven "Aerosmith-idol" Tyler, se upustio u avanturu "Sharp Dressed Man". Opasno to zvuči. Upravo na taj način se iskazuje pijetet drugarima i saborcima koji su sada već davne 1969. godine krenuli u svoju blues-rock priču.
Filter su "Gimme All Your Lovin'" obradili upravo u svom "industrial-rock" fazonu. Sama pesma je doživela drugu mlados'. Seksi Grace Potter je sa svojim The Nocturnals udahnula element erotike u "Tush". Nickelback karjne silovito i moderno tutnje kroz "Legs". Wolfmather me inače nerviraju, međutim dok sviraju "Cheap Sunglasses" i nisu toliko iritantni. Duff McKagan's Loaded su protutnjali poprilično punky (za razliku od poslednjeg albuma) kroz dragu mi "Got Me Under Pressure". Cohead And Cambria su pokazali da osim što se lože na Thin Lizzy i T. Rex, poseduju pravu meru ložnjave i ka ZZ Top, baš kao i Riblja čorba nekada bar što se tiče pesme "Zvezda potkrovlja i...", pardon "Beer Drinkers & Hell raisers". Mastodon su opet u svom fazonu uzlei meru za "Just Got Paid". I njih kao i Wolfmather ne volim, ali na ovom disku ih ne preskačem. Koji k.... ovde radi Wyclef Jean nije mi jasno, ali njegova vizija "Rough Boy"-a je krajnje neprimerena svemu ostalo što se čuje na albumu. Elektro-rege, ma daj! Izuzetno popularni Daughtry su ostali dosledni originalnim verzijama pesama "Waitin' For The Bus/Jesus Just left Chicago" s tim što su veći osvrt dali na samu melodiju. Za sam kraj je ostavljen Jamey Johnson sa svojom vizijom pesme "La Grange" i nije mu loša, tako da njegovih sedam minuta priče o bordelu prolazi vrlo brzo.
Svako je na svoj jasan i upečatljiv način dao viziju ZZ TOP klasika, pukog preslikavanja na svu sreću nema i zato je ovo dobar tribute album. Inače pola pobrojanih bendova su velike zvede u Americi (za neupućene) tako da je prođa ovog albuma s logom ZZ TOP-a itekako sigurna.
I brade i pare, eto može se...
David Vartabedijan