STRYPER
Covering
Big 3 Records/Sony, 2011.
Ocena:
Na stranu to što su Stryper najpoznatiji kao najuspešniji Hri­šćanski heavy metal (glam/heavyrock) bend svih vremena, nji­hova muzika, bez obzira na ideologiju je nekada davno imala težinu. Tu tvrdnju mogu da potvrdim pesmama koje se mogu čuti na njihovom drugom i trećem albumu: "Soldiers Under Command" i "To Hell With The Devil". Ima na tim pločama, opasnih rifova, odlično složenih harmonija, čistih viso­kih vokala (kakve bi današnji vrištavci voleli posedovati), odličnih rešenja kod ritam se­kcije i pre svega dobrih pesama. I beše tako dok Stryper nisu poželeli da budu kome­rcijalniji preko svojih mogučnosti, a kasnije i "opasni", što su opet kao što im i priliči propustili kroz hrišćansku vizuru. Pad "palih anđela" je bio neminovan. Desila se i re­unija, kao i dva nova studijska albuma (kakva-takva, par dobrih momenata na svakom) i došlo se do ovogodišnjeg svetogrđa, albuma obrada pod nazivom "Covering". Greška, debela, pravilan naziv albuma bi bio "re-recording". I upravo tako zvuči ceo album.
Stryper se nisu ni malo potrudili da daju ne­ku svoju viziju pesmama koje su oda­bra­li da "obrade". Ima tu svega, svega što je uticalo na zvuk Strypera. Tu su i Sweet, Scorpions, Black Sabbath (očigledno oda­brana zbog naziva "heaven & Hell"), U.F.O. - "Lights Out" (možda i najbolja pesma na albumu), Kiss, Kansas (?), Deep Purple, Iron Maiden, Judas Priest, Van Halen i Led Zeppelin. Ah, da tu je i jedna nova pesma koju je bend napisao. Igrom slučaja ve­ru­jem, njoj je dat naziv "God". Bravo momci, odakle li vam inspiracija? Na stranu ta nova pesma da ne bih bogohulio (imali su i bo­ljih), meni nije jasna uopšte njihova potreba za snimanjem ovog albuma, jer da se ne lažemo jedino što je na ovom albumu bolje od originala je sama produkcija, što ge­neralno i nije teško s današnje distance od 30 pa i više godina. Ukratko, neinspirativno, bledo ali dobro odsvirano i otpevano, međutim koga to uopšte i interesuje. Zabavnije je sam izvući sve te originale i upakovati ih u plejlistu, nostalgija radi više nego Stryper danas.
Zamalo pa gluplje od prošlogodišnjih šampiona L.A. Guns i njihovog albuma "Covered In Guns". O, Bože!
David Vartabedijan