AIRBOURNE
No Guts, No Glory
EMI/Roadrunner Records, 2010.
Ocena:
Najveće uzdanice australijske rock scene su na svom drugom studijskom albumu "No Guts, No Glory", spustili loptu u odnosu na izvanredan debi album i u skladu s tim i razočarali. Evidentno je da ih je uspeh koji im je doneo debi album "Running Wild" nametnuo isuviše veliki teret. Airbourne se na ovom albumu isuviše ponavljaju, doduše to rade i AC/DC, to su radili čak i Ramones, o Motorhead da ne pričam, ali svi pomenuti bendovi su to radili s izuzetnom lakoćom. Airbourne još uvek nemaju toliko iskustva. Opet, ako je drugi album uvek bio poznat kao kamen spoticanja, Airbourne su se samo u pomenutom segmentu spotakli, sve ostalo je na najvišem nivou. I ovaj album je snimljen u Americi (osim pet pesama koje se nalaze na bonus CD-u na specijalnom izdanju). Bend u sastavu: Joel O Keeffe (vokal, gitara), Ryan O' Keeffe (bubanj), David Rouds (gitara, prateći vokal) i Justin Strets (bas, prateći vokal) je i dalje u stanju da napravi dosta dobre pub-rock himne poput pesama : "Raise The Flag" ili "Blonde, Bad & Beautiful", ali nekih većih uzbuđenja koje mogu u startu prozvesti nadrkane gitare i tutnjajuća ritam sekcija nema za šta je opet kriva malo isuviše umivena produkcija Johnny K.-a. Iskreno se nadam da je ovo samo prelazni period i da će se AIRBOURNE vrlo brzo vratiti novim zvukom na stare staze. i nadam se da im lasteks pantalone nisu isuviše stegle j..ca, jer onda niks od buduće slave. Previše očekivanja s moje strane...ali i dalje je to rock zvuk s velikim R na početku
David Vartabedijan