L.A. GUNS
Covered In Guns
Deadline Music, 2010.
Ocena:
Od benda koji je krajem osamdesetih godina prošlog veka mogao da izraste u hiperuspešnu atrakciju ostale su dve frakcije pod istim imenom. Oba benda koji nastupaju pod imenom L.A. Guns podeljena su na tabore koje predvode Phil Lewis (vokal) i Steve Riley (bubanj, svojevremeno i u W.A.S.P.) i drugi kojim suvreno rukovodi Tracii Guns (gitara) uz malu pomoć Jizzy Pearl-a (vokal, ex- Love/Hate, Adlers Appetite...). I jedan i drugi ogranak drugih najpoznatijih pišolja iz grada anđela ne mogu baš da se pohvale nekim uspehom u sadašnjosti. Ali glupavih ideja im sigurno ne manjka. Jedna od njih je i novi album Lewis/Riley tabora u kome su još Stacey Blades (gitara) i Kenny Kweens (bas, ex- Beautiful Creatures). "Covered In Guns" je kao što i sam naziv govori još jedno (treće) izdanje na kojima L.A. Guns (bez obzira na frakciju) svira "covere" nikako obrade i to komada trinaest, iha, eto broja baksuznoga.
Na stranu izbor pesama koje su L.A. Guns odabrali da "pre­sviraju", ali sam način interpretacije u kojoj nisu ni hteli da mr­dnu za pedalj od originala je za svaku osudu. Ah, da za osu­du je i to što se među trinaest pesama nalazi i prošlo­go­dišnji poluhit Alije u lancima "Check My Brain", te "Crazy Bi­tch" od Buckcherry-a. Alo, pištoljaši bre, pa te se pesme još nisu ni o'ladile pošteno! Takođe postavlja se pitanje i kome su do vraga potrebne obrade pesama "Let There Be Ro­ck" (sa očajnim krajem), "I Love Rock 'N' Roll" (Arrows u ori­gi­nalu, Joan Jett je snimila najpoznatiju verziju za one koji to ne znaju), te "Pour Some Sugar On Me" (Def Leppard) i "Do­n't Fear The Reaper" (Blue Oyster Cult) kojoj nedostaje intri­gantnost koju sam original poseduje. Sve na albumu deluje poprilično bezvoljno i bledo i nikako ne budi htenje da se makar neka prepisana i neinventivno reprodukovana pes­ma čuje još neki put. U toj bezvoljnosti i bezidejnosti benda koji sam nekada cenio stradali su još i Kiss, April Wine, Beach Boys, Kevin Rudolf, Steve Miller Band i Mathew Wilder. Ničim izazvana ploča sa apsolutno nikakvim vrednostima, osim dobre pro­duk­cije, ali to se s obzirom na kontinent s koga dolaze podrazumeva.
Šteta, ovako "Waking The Dead" iz 2002. godine ostaje poslednji solidan album koji je bend (tada još uvek u zajedništvu) snimio. Osim pomenute ploče porebno je odslušati još prva dva albuma benda "L.A. Guns" i "Cocked & Loaded" + još neke pesme sa nare­dna dva albuma, sve ostalo u njihovom slučaju se svodi na gubljenje kompasa i samo­parodiju. Žalosno.
David Vartabedijan