CRASHDIET
Generation Wild
Gain Records, 2010.
Ocena:
U svojih pet godina diskografske aktiv­nosti, CRASHDIET su uspeli da pro­me­ne čak tri pevača (doduše prvi Dave Leppard je izvršio samoubistvo) i tako je Simon ("odlični") Cruz dobio priliku da debituje na trećem al­bu­mu ovog Švedskog glam metal kvarteta. "Generation Wild" je naziv novog albuma, kojim kroz jedanaest pesama (+ dve bon­us pesme na "limited edition") Crashdiet bez ikakvog problema i u duhu najbolje tradicije zvuka kojim plove bez trzavica, dostižu za mnoge bendove sličnog usmerenja nedostižne trenutke. Zvu­ci sirena kojima album počinje jasno nagoveštavaju da se ova šve­dska četvorka ni u jednom trenutku neće šaliti. Alarmi su up­a­ljeni. Zvuk gitara u maniru stila koji nude je spreman za isporuku odlično odabranih, čvrstih, na momente odlično razloženih i pamtljivih rifova. Ritam sekcija funkcioniše na najbolji "Motley Dr. Feelgood" način. Apsolutno nikakvo iskakanje iz zadatih okvira nije dozvoljeno a ni potrebno. I na svu sreću potpisnika broj balada je sveden na minimum, odnosno nema nijedne u klasičnom smislu i to je za pozdraviti. URA za taj potez! Ono što Crashdiet izdvaja od kolega im skandinavskih je što su shvatili da se publika prido­bija pesmama koje se mogu zapamtiti, a oni to izuzetno lako prave, što su prezentovali već na debi albumu "Rest In Sleaze". I kada takve, jasne pesme još nafiluju izuzetno dobro osmišljenim i otpevanim pratećim vokalima te vrlo dobrom produkcijom i finalnim miksom, slučaj je vrlo jednostavan: "Generation Wild" bez problema koknuriše za naj­bolji album žanra (a ima ih) u toku ove kalendarske godine. Pesme koje će se sasvim sigurno uvući pod kožu ljubiteljima ovakvog zvuka su osim naslovne, još i "Save Her", "Down With The Dust", "I Am Alive" i "Beautiful Pain", malo li je? Vrlo dobro osmišljen imidž (između ranih Wrathchild i Motley Crue sa estetikom 2000-ih), kao i spot koji je uve­liko zabranjen za puštanje na MTV-u. Samo doprinosi širem interesovanju. Posao se za njih radi na sve strane samim tim "divljanja" će biti još. Očekivano pompezno, me­lodično i drsko!
David Vartabedijan