BON JOVI
The Circle
Universal Music, 2009.
Ocena:
Bon Jovi svojim jedanaestim studijskim albumom, nastavljaju gde su stali, putem kojim su očigledno želeli da krenu već na­kon debi albuma, ali tada nisu imali frenetično obožavanje i kredibilitet iza sebe. Dobro, možda im i sada neki ne daju taj kredibilitet, ali zanatska veština ovog kvarteta (basista Hugh McDonald tu samo figurira) je neosporna. "The Circle" baš kao i nekoliko prethodnih albuma nema više nikakvih dodirnih tačaka sa hard-rockom. U pitanju je klasična rock ploča koja naginje ka onome što bi JBJ hteo da bude: Springsteen. Iako, u tekstovim nije opor kao uzor mu, iako je to u muzici ispolirano više od uzora mu, to poređenje ne može a da se ne primeti. I Bon Jovi su i na ovoj ploči velemajstorski odradili sve što se od njih očekuje. Pesme su u prvom planu, a kroz njih se provlački instrumentalna (vrlo visoka) umešnost članova benda. Sve je podređeno lagodnom emitovanju i širokoj populaciji. I to ne treba nikoga da zabrinjava, to je zadatak koji ovaj kvartet vrlo lako ispunjava, a sad što se duša izgu­bila negde, to je već drugo, a možda i treće pitanje.
Uvodna pesma "We Werent Born To Fo­ll­ow" je uparvo ono što se i očekuje pri po­četku svake BJ ploče.
Hit na prvu, nema tu mršenja, baš kao ni u naredne dve "When We Were Beautiful" i "Work For The Working Man", američki či­sto, precizno, ali ipak rockerski nonša­lantno i vrhunski producirano, sa sve zna­nim JBJ otezanjima i prenaglašenim am­e­ričkim nazalnom akcentovanju u pes­ma­ma. Klasa za sebe.
Album je bez ikakvih problema odmah po objavljivanju zauzeo prva mesta mnogih top lista. I treba, ovo je skoro pa odlična ploča gde je sve na svom mestu u bilo kom pogledu. Bila bi odlična da ja mogu da se pri­viknem (što mi ne uspeva već četvrt veka) na njihove balade (izuzetak "Wanted d.oa."), baš kao što ne mogu ni da se priviknem na Ešton Kučera u filmovima. No, ima ljudi ko­ji to vole i oni će zdušno prigrabiti ovu kolekciju od dvanaest pesama, definitivno naj­mejnstrimskijeh od svih mejnstrim bendova na svetu, i u tome nema ništa loše... to su ukratko BON JOVI, dosledni sami sebi, a samim tim i prepoznatljivi, što priznaćete uopšte nije lako.
David Vartabedijan