DANKO JONES
Never Too Loud
Bad Taste Records, 2008.
Ocena:

Joj. Uh. Jao. Ovome se nisam nikako nadao.
Danko Jones je oduvek bio primer za hormonsku energiju, za, pa, skoro animalni napad na sva čula.
No, svemu dođe kraj. Nick Raskulincz, producent koji je dobio Gremija, a koga je Danko angažovao za produkciju aktuelnog albuma, je uspeo sve da poremeti i da oduzme ono što se zovu muda gospodinu Jones-u. Ovako ispada da ih ima više, onaj postariji po­tomak Velških rudara Tom (a i logično je on je sex bomb).
Uvodna "Code Of The Road" je dobra pesma, bez ikakve sumnje. Danko Jones, predvo­dnik kanadskog tria ume da napravi dobru rock pesmu, čak i odličan rif (koji doduše uvek vuče na nešto poznato, ali u tome je i čar), ritam - sekcija ga odlično prati sve vre­me. Omakne se tu i drugi hit bez problema "Let's Get Undressed", "Never Too Loud", ima čak i Black Sabbath-ovštine u "Forest For The Trees" (gde gostuju Pete Stahl i Josh garcia (ex-Kyuss). Na albumu ima i dovoljno sexa, bezobrazluka i raznih zabavnih misli u tekstovima, ništa nije isilovano, to je to... i gde je onda problem. Pa problem je što ce­la ploča zvuči kao dosadni (a oni su uvek dosadni) Foo Fighters.
"Never Too Loud" je mnogo neodređen album sa neskrivenom željom da mora (ah, taj MTV, Viva šta god) da balansira na tankoj liniji između "alternative" i "rock-a", e jebiga... tanko, mnogo tanko gospodine Jones, a i nije dovoljno glasno. Šteta.
David Vartabedijan