BUCKCHERRY
Black Butterfly
Eleven Seven Music/Atlantic Records, 2008.
Ocena:

Ne razumem se nešto u leptirologiju, te ne znam da li je "Crni leptir" nešto retko u svetu leptira (kod nas zahvaljujući YU gru­pi, pomenuti leteći stvor je veoma odomaćen), ali u muzičkom smislu "Black Butterfly" od Buckcherry-a, nije ništa retko, a još manje ne čuto do sad.
Četvrti album ovog Kalifornijskog kvinteta se itekako naslanja i po muzičkoj koncepciji i po rasporedu pe­sama i po temama na prethodni mega uspešni "15" album. Buckcherry su i dalje vrlo dosledni svom sle­azy/rock stilu, s tim što ja na "Black Butterfly" zahva­ljujući produkciji Keith olsena i Marti Frederiksena, "sleazy" zvuk isuviše ublažen na račun proračunatog radijskog potencijala ploče sa koje su do sada ski­nuta već tri singla. Prvi singl "Too Drunk" u nastavku je too fuck, je klasičan laid-back, sexy rock hit na pr­vu loptu i predstavlja logičan nastavak pesme "Cra­zy Bitch" sa prethodnog albuma. "Rescue Me" je od­lično izabrana za drugi singl i za pesmu koja otvara album. Jednostavno, melodija ko­jom ova pesma zrači, kao i svedeno rockanje (za radijske okvire) su prava mera dana­šnjeg mainstream rock-a, a to je mera kojoj su Buckcherry skloni i kojom odlično vla­daju. Treći singl "Don't Go Away" je šta reći nego klasična Američka balada, nastala po receptu koji su Motley Crue ustanovili negde 1985-te godine. Predvidljivo, slinavo i lep­ljivo za uši, ukratko: hit. Nedostatak originalnosti, hm, mislim da Josh Todd-a (pevač, lider i jedina karika sa "sleazy" zvukom zbog načina pevanja), to uopšte nije briga, on ima dobar produkt, a mnogi danas upravo kubure sa tim i normalno sex, alkohol, droge i ljubavne veze su neizostavni deo njihove tekstualne strane.
Ostatak materijala je poređan po sistemu, malo rockanja, gde Todd sa svojom "zauzda­nom" histerijom briljira, pa malo mid-tempo pesama, pa malo balada gde se provuće i po koja country gitara i sve to u 40-ak vrlo jasnih minuta, koji će bendu doneti još jedan multiplatinasti album.
"Black Butterfly" je apsolutno očekivana ploča, benda koji zna da se postavi prema tržiš­tu i benda koji bi bez frontmena Todd-ovog kalibra propao, ovako sve vodi na njihovu vo­denicu, koja na sreću ume i da melje ("A Child Called It", "Imminent Bail Out") ponekad. Zanat je čudo!
David Vartabedijan