ZBOGOM BRUS LI
Ukleti salaš
PGP-RTS, 2008.
Ocena:
Zabavni panonski pankburaški (samostalno nadenut muzički pravac s pravom) bend, stigao je i do albuma pod rednim bro­jem pet. "Ukleti salaš" je najozbiljniji album koji su ZBL do sa­da objavili, što ne znači da su se oni uozbiljili, već da su kona­čno poveli računa o svim elementima, što produkcijskim, što dizajnerskim i što je naj­važnije o pesmama koje su ove ponudili.
Deset novih pesama + osam obučenih u novo pankburaško ruho, nastavljaju ustaljenu ZBL priču koja se osim na za­jebanciju, ali i kroz zajebanciju oslanja na kritiku društva upotpunjenu surf, pu­nk-rock, psychobilly i ska ritmovima. Is­postavilo se da je to vrlo dobra kombi­nacija i da je sa ovim albumom ZBL na pragu onoga što se može nazvati "pro­bojem" na mejnstrim tržište. Svih osam­naest pesama poseduju vrlo izraženu "komercijalnu" crtu, kao i opčinjavajuću dozu slušljivosti, ali bez bežanja od punk-riljanja u pozadini. Vrlo kvalitetno i pametno upokavane su i fore i fazoni, baš kao i primetna upotreba bas prima (tamburice, mogla je biti malo više dignuta u miksu), koja pesmama pruža jednu "egzotičnu notu" i omo­gućava bliži prilaz širem auditorijumu, ako se izbegne uvodni, mada zarazni surf "Ukleti salaš" koji se izgubio negde u aranžerskom smislu. Ostatak materijala nudi makar če­tiri poletna i potencijalna hita: "Ladi ladi lom" (odličan begeš i vrlo dobra punk-rock-rock­ajbili tutnjava), "Pankburaški splet" (pošalica na gomilu starogradskih bisera, obojena u novo ruho), "Ko je ubio Balaža Janiku" i "Nikad nemoj plakati zbog ljubavi", koji vrlo lako mogu da se dopadnu mlađem naraštaju, ali isto tako mogu da izazovu gnušanje kod "ozbiljne publike" koja voli da kudi sve i svašta. Stari favoriti kao što su "Život je lep", "Ču­dne kiše" i "Suludi ples" su ionako već preživele i doživele svoj sud, a dorađene na ov­om izdanju zvuče kao dobre bubble-gum klasike.
ZBL furaju i dalje na vrlo tankoj liniji između kiča i ozbiljnog benda, što je bez sumnje li­nija koja njima samima najviše leži, a na publici je da ih prihvati ili odbaci. Glasam za ovo prvo, fali nam zabave... ima nečega u tom razigranom pankburaškom spletu.
David Vartabedijan