RAIN DELAY
We Forget
Mr. Metal Records, 2008.
Ocena:
Doom metal, Grind metal, Gothic-metal, Progressive metal i ostali metali, a bogami i jedan nemetal ("In Early Somnolen­ce") sve su to muzički stilovi koji su zastupljeni na novom al­bumu benda Rain Delay, na kome, ruku sporo na vrat gitare prednjači doom i to kakav! Prokletstvo stiže u osam numera koje prelaze 47 minuta mu­zike i ni jednog trenutka ne daju da vam popusti pažnja.
Uvodna, ujedno i najkraća pesma na albumu "Don't Fear The River", postavlja stvari na svoje mesto, kada se "krka" onda se grouluje, grinduje i doomira (Dušan Pešić, vokal) a kada se tempo makar malo stišava tu iz etra izlazi čist vokal Aleksandre Rasulić. Ko­mbinacija koja u slučaju Rain Delay-a i njihovog viđenja HM-a u ovom trenutku, odnosi pobedu, baš kao i vrlo dobar raspored pesama na CD-u, koje se sasvim logično preli­vaju jedna u drugu. Tako da na drugu numeru, možda preambiciozno napisanu i aranži­ranu čestim promenama ritma uz koje se gubi nit pesme, naleže masterpiece ove plo­če "Waves", epska "dumčina", kojoj bi se verovatno (da su je imali u posedu) obradovali pripadnici Španske ikvizicije. "Waves" toliko valja po pitanju tempa, da bi samo isteza­nje kostiju delovalo mnogo bolnije, a čist vokal i smireni deo na kraju pesme bi možda iskušeniku i doneo neko olakšanje. U tom tempu Rain Delay i nastavljaju u prvoj polo­vini naredne numere "Deep" da bi oko četvtog minuta prekinuli sa "nežnim emocijama" i makar na kratko pokazali od čega su sazdani, a to je jedan vrlo težak oklop koji se ne da lako ulubiti, a kamoli izgrebati.
Odlična svirka, briljantna i konačno potentna produkcija jednog HM albuma u ovoj zem­lji, daje još jači pečat samim već dovoljno snažnim kompozicijama, koje na žalost i bez obzira na njihov kvalitet publiku mogu naći samo u uskom krugu ljudi. Šteta, jer da je iole pravde u ovoj zemlji na brdovitom Balkanu "In Early Somnolence" bi bio idealan mamac, a spasa posle nema. Dobra i snažna ploča!
David Vartabedijan