AC/DC
Black Ice
Universal Music, 2008.
Ocena:
Ništa mudro, reče nekada neko i bi u pravu. Ništa mudro i ne brže od života dodao bih ja. AC/DC danas, devet godina nakon poslednjeg studijskog ostvarenja, konačno rešiše da obradu­ju sopstvenu armiju fanova, koja se čudnovato iz godine u go­dinu sve više uvečava slušajući i odrastajući na pričama o zlatnom rifu, koji samo maj­stori strujnog (a povremeno i topovskog) udara mogu da proizvedu. E, prc, ako je sudeći po albumu "Black Ice" (u uspeh najavljene turneje ne treba sumnjati uopšte), čekaćemo mi još ko zna koliko godina na novi "zlatni rif" koji će uči u sve r'n'r priče i tablature.
AC/DC na "Black Ice" idu na sigurno. Hazarda, makar i najmanjeg nema, baš kao ni iole brže numere koja bi naterala slušaoca da mu krv proključa. Svesni svoje veličine i zna­čaja, ovi australijski skokani, pretežno Škotskog (skotskog?) porekla su smislili singl "Rock N Roll Train" i očigledno na njemu bazirali kostur albuma. Čak i taj singl, nije na prvu, nije ni na drugu, tek kada se čovek navikne, može u pomenutoj pesmi da prepo­zna kvalitet hita, a danas ljudi baš i nemaju toliko strpljenja, kao ni želje da preslušaju svih petnaest pesama, a da posle "Spoolin For A Fight" ne počnu da zevaju od dosade. Nije da mi fali "giga hit" tipa "Thunderstruck", ali AC/DC sa ovakvim singlom ne mogu da povuku napred, a to je vrlo bitno, jer ako se predvodnici umore, šta onda.
Iako se bave najživotnijom muzikom na svetu, bazičnim rock'n'rollom, AC/DC su ovde ostali bez života, što najbolje ilustruje bezidejna i krajnje ljigava "Anything Goes" ili ne daj bože "Big Jack" koja nikada to neće postati sve dok je nama one davno poznate podle adrenalinske "The Jack". Čak ni vrhunska produkcija i razni zabavni zahvati, kao i podela gitara ne mogu uticati na "kvalitet" pesama, ali da se mi ne lažemo AC/DC su veliki bend i niko im to neće uzeti za zlo, već će delimično svi biti srećni što su dobili nešto što mogu da zovu pravim rock'n'rollom, a taj je otišao kod mladih i gladnih Air­bournea i sličnih. Na "Black Ice" ne vredi čak ni to što je "kamiondžija" u dobroj vokalnoj formi, o tugo pregolema...
Ipak, ovde je sve ono što ljudi očekuju od ovog benda, i niko neće reči da su se AC/DC prodali, he, he zablude li. Za neke od nas koji ih pratimo preko trideset godina, "Black Ice" je album koji se mora imati u kolekciji, ali to nije album za kojim ćemo često (ikada?) posezati.
David Vartabedijan