BILLY IDOL
Idolaze Youself - The Very Best of Billy Idol
Capitol/Emi, 2008.
Ocena:
Matori prevarant. Matori nabildovani prevarant sa usnom dig­nutom nagore. Matori dripac. Ljubitelj novca, te žena a alkoho­la više ne. Ma nemoj, opa, treća kompilacija u poslednjih ko zna koliko godina a samo jedan regularan album između (do­bro taj je bio sjajan), ali malo je to kume. I ko i na svakoj kompilaciji do sada sve pro­vereni hitevi (oni što su se puštali putem TV ekrana uglavnom) i samo dve nove kom­pozicije. Ukupno osamnaest pesama (a ako kupite izdanje sa bonus DVD-em, onda tu postoji + trinaest spotova) koje mislim da bi svi koji su ikada sišli u neki rock klub (ili nešto slično tome) znaju napamet barem deset.
Dve nove laganu i vrlo dobru "John Wayne" (posvećenu on­om kauboju, čiji je pandan u domaćoj kinematografiji Bata "tarzan gaće" Živojinović), te malo bržu i "Speed" - u sličnu "New Future Weapon", u kojoj po običaju briljira stari par­tner Idolov, Steve Stevens. Jeste, to je taj par iz čijih je te­revenki i nastalo pa jedno 60% materijala sa ovog CD-a i to materijala koji je vanvremenski: npr: "Rebel Yell", "Flash For Fanatasy", "To be A Lover", "Sweet Sixteen" (mmmm), "Speed", pa čak i sa poslednjeg studijskog albuma vrlo do­bra "World Coming Down", mada je poprilično začuđujuće što je ta pesma odabranma umesto izvrsnih "Devils Playground" ili "Scream". No šta je tu je, a tu su još i obrade tipa "L.A. Woman" (to je od onog benda Vrata), "Mony Mony", kao i nezaobilazne iz bez Steve perioda "Dancing With Myself", "White Wedding" i "Shock To The System".
E, pa dobro osamanaest pesama, od toga šesnaest (slatkih) sigurnih hiteva + dva po­tencijalna, malo ukročenog punka, malo drskog rocka, malo balada, malo da žene zai­graju, malo da muškarci viču, sve u svemu jedna opšte dobra kolekcija koja mene vra­ća u mlados' a za vas me baš briga. Moj idol je bio i ostao Bili Idol i kajanja nema niti će ga biti. Opasan je to mejnstrim lik, srebroljubac jedan... ccc.