THE 69 EYES
Hollywood Kills - Live At The Whiskey A Go Go
Virgin Finland, 2008.
Ocena:
Već nakon poslednjeg studijskog izdanja "Angels", lepo se videlo da se The 69 Eyes, sve više okreću Američkom tržištu.
Em, su spotove počeli da snimaju u Los Anđelesu, em su svoj vizuelni identitet bazirali (ukrali) na L.A. Guns (koji su 1991. objavili album "Hollywood Vampires"), nasleđu, sa neizbežnim elementima dan­ašnje gothic-rock ikonografije. E, takve ih je prihvatio i jedan od vrhunskih skate (valjda) vozača Bam Margera koji je u svom inače odličnom i krajnje zabavnom filmu "Haggard" neumorno promovisao HIM, no eto mu sada i drugih malo više rockerski nastrojenih Fi­naca. Upravo Bam i najavljuje početak ovog koncerta (inače snimanog i za DVD izdanje) i daje lep uvod u tuš sa kojim The 69 Eyes započinju svirku (mada koliko ja znam, to je obično na kraju, ali ako tako vole, neka im ga) i posle tuša krenuše "Devils". Dobra pe­sma, zgodna za otvaranje. Dobar zvuk i čuje se nabrijan bend. Međutim koliko Yurki-ev vokal na albumima zvuči kanalisano, pri koncertnom izvođenju se tačno čuje napregnu­tost da bi on postigao onu donju lagu neophodnu za gothic vampirisanje i na žalost to se ne menja do kraja koncerta, baš kao i krajnje tupave najave tipa citiram: "Mi smo Va­mpiri iz Helsinkija drago mi je da smo upoznali Vampire iz Holivuda". Takve bedastoće često izazivaju pitanje: "Ko je tu retardiran?", on kao zabavljač koji tobože "veruje" u to ili publika koja to isto prihvata? Krv piti ili ne, pitanje je sad! No, The 69 Eyes su na konc­ertnom albumu išli utabanom stazom video-spotova, dakle hitevi čak i vrlo glupavi kao što je "Christina Death" (koju je Yurki posvetio bendu Christian Death) u prvi plan i to sve funkcioniše do kompozicije broj devet a to je "Gothic Girl" i u naredne dve pesme ("Wrap Your Troubles In Dreams" i "Sister Of Charity"), sve prelazi u dosadu, tako da je "ffw" gumbić na daljinskom idealno rešenje.
Povratak koliko toliko uzbudljivosti koncerta kreće sa "Dance D'amour", da bi klimaks ipak bio dočekan uz "Framed in Blood" i njihovu možda najbolju pesmu (i pesmu koja ih je odvojila od klasičnog gothic-metala) "Lost Boys". I to bi bilo to. Onda se lepo čuje i publika koja ih poziva na bis, te se oni vračaju i sviraju obradu Ramones hita "I Just Wa­nna have Something To Do". Dobro je po The 69 Eyes sa jedne strane što je veći deo Ramones bratije upokojen, inače bi vitlali zbog ovakve izvedbe ove Fince sve do Helsin­kija ili do Laponije, a tamo im ne bi pomogao ni onaj matori gonič Irvasa u crvenom od­elu što obično u zimskom periodu reklamira Coca-Colu. No, željna publika je dobila još jednu pesmu na bis, a to je "Brandon Lee". Nema šta Vampiri iz Helsinkija za bis ople­toše po mrtvima, a da im možda baš oni nisu pustili krv... pitanje je za Holmsa Šerloka. Šerloče istraži ti to, a ja ću se vraćati ovom albumu jedino da čujem kako bi njihove pe­sme na albumima trebalo da zvuče da nisu previše ušminkane sa studijskom produk­cijom. Ah, da i gde su ovde kompozicije sa albuma "Angels" ako je ovo već snimano na­kon izlaska tog "briljantnog" albuma?