PARTIBREJKERS
Sloboda ili ništa
PGP-RTS, 2007.
Ocena:
Pet godina je prošlo od poslednjeg albuma Partibrejkersa.
Sasvim dovoljna vremenska distanca da bi se iznedrio album kakav je "Sloboda ili ništa". Album, koji se umnogome oslanja na rhythm & blues tradicju (kojoj bi s radošću pljeskali Chuck Berry, Dr. Feelgood i Stonesi pre pretvaranja u mašinu) i tekstualno na punk ideologiju, koja je doduše jedina moguća i prihvatljiva svim genreacijama u ovoj zemlji.
"Da li si spreman za neman što život se zove?" pita Zoran Kostić - Cane u pesmi koja zatvara album "Koliko je sati". Sasvim logično pitanje za bilo koga u bilo kojoj zemlji, a ne u ovoj gde je vreme relativna pojava i meri se pauzama između predsedničkih izbora. Iz takve opšte atmosfere, lirika koja preovladava na ovom albumu nije ni mogla da bude drugačija, a to je ono s čime se na žalos' svakodnevno suočavamo. Cane sada govori i peva (i dalje afektira na opće poznat način), shodno svojim zrelim godinama i iskustvu s kojim na pravi način može da pridobije bilo kog slušaoca. Nebojša Antonijević - Anton drugi deo kreativnog dvojca, s neverovatnom lakoćom svojom gitarom vodi kroz sve pesme, a ritam sekcija (opet nova: Rac i Utvar), sve zadatke uspešno izvršava, što samo doprinosi opštoj kompaktnosti ovog albuma. Jedini, da napišem predah i to samo energetski, nikako emotivni se nalazi na polovini albuma, u pesmi "Srce kuca tu je", koja je po mom mišljenju (iako ne volim pesme tog tempa), najblistaviji trenutak na albumu. Ako čovek zaista ima "samo" dva lica, kako Cane govori, on je izabrao ono jedino pravo koje s ponosom može da pokaže svima, baš kao i ovaj album sasvim simbolično nazvan "Sloboda ili ništa".
Ništa već imamo, u tom slučaju shvatimo li i prihvatimo sve što nam Partibrejkersi poru­čuju, moguća je i sloboda...lobotomiju bi mogli i da preskočimo.
Ili ukratko "Sloboda ili ništa" = 40:08 minuta/12 pesama, zvuka koji pokazuje kako iskon­ski rock'n'roll album treba da ZVEČI!