ORUŽJEM PROTIVU OTMIČARA
Znaš ko te pozdravio
Automatik Records, 2007.
Ocena:
Jednostavno (što ne znači prosto), nepretenciozno, poletno, veselo i nadasve jasno, a konačno nešto uređeno i sa staj­lingom. Dakle, prvi ozbiljni srpski bobblegum-pop-punk album (da se ne lažemo, to one s karamelom nisu uradile) "Znaš ko te pozdravio" sastava OPO je nedavno pronašao svoje mesto u CD dućanima. Ovaj al­bum se drži proverene formule pravca i idelane minutaže, odnosno ne prelazi 33 minuta snimljenog materijala u svojih deset numera, što je dobar prosek.
Jednostavno, volim ploče što idu na prvu, takva je i ova, na svu sreću. Autor, gitarista, snimatelj i producent albuma, Nikola Pavković se uspešno snašao u prva tri zadataka, na žalost u poslednjem produkcijskom nije umeo da "ubudži" dovoljno snage i masti u snimak, te je sve pomalo praznjikavo. Kada se to prebegne, osim pojedinih asocijacija na Presidents Of The United States ("Izvini") i još nekih mahinalnih pozajmica, OPO rade ono što i treba, prave pesme pogodne za radio emitovanje (ako to danas još egzistira) i dovoljno dobre za širu publiku, bez ikakve vulgarizacije (ako izuzmemo isuviše predvidive bubnjarske deonice pred ulazak u refren), kojoj su danas mnogi skloni. Pre desetak godina OPO, je za izlazak iz "alter" prostora iskoristio obradu Zaninog hita "Mladiću moj" (g..diću tvoj), ista smicalica je iskorišćena i za ovaj album, ovoga puta Slađana Milošević se može ponositi verzijom pesme "Miki, Miki", koju je bend priredio, a Ivana (nova pevačica) se potrudila, krajnjim snagama, pogotovo u modulaciji da iznese iz svojih pluća, grudi, šta god. Uspela je u tome. Dobro zvuči. Da. Jedina veza sa nekadašnjim zvukom koji su OPO propagirali je pesma "Sama", koja evidentno odskaće od ostatka materijala po svojoj atmosferi.
"Znaš ko te pozdravio" (otkud znam, bre?), je za razliku od mnogih ovdašnjih "pop ploča", zaista pop ploča, a ne neko nedokurčivo patetično mrsomuđenje i samo je tako treba posmatrati. Život počinje u četrdesetoj... evidentno!