PARTIBREJKERS
Hala sportova
Beograd, 03.03.2012.
Partibrejkersi su obeležavanje 30-og rođendana zakazali za 3. mart, a događaj je smešten u Halu sportova. Sudeći po broju prisutnih, moglo se sve to desiti i u nekom većem prostoru!
Još na početku mogu da kažem da je koncert bio neviđeno dobar! Barem prvih 45 minuta je bilo neviđeno, jerbo je "šef" (čitaj "David") meni rekao kako 'cert neće početi pre 11 ili ti 23h. A i ja ga slušam. Ja se uredno klackala u vozilu GSP-a, kad oko 22h veselo društvance javlja da ovi uveliko tambu­raju! Aj' što ja okasnih, nego popih čašicu drndanja i od ekipe koju sam uredno ubedila da će Brejkersi kasniti. No, žurka i jurka do hale, a tamo kad sam ušla, nema krvca junačka gde da padne. Hala dupke puna! Jedva se izlaktasmo do tribina, a sići u parter iziskivalo bi dodatne vratolomije. Na ulazu me je dočekala "Daleko od očiju"- duet snimljen sa Milanom Mladenovićem. Cane kaže da je prvi put izvode. Bi mi baš drago što sam je maker tako u mimohodu čula. Tu se već zahuktalo sa hitovima koji su gromoglasno tekli sa razglasa, dočekivani horskim pevanjem dole u publici. Energične pesme koje su ostavljale pečat na prethodne generacije Rock'n'Roll klinaca, a koje su obeležile i sam bend, razlile su se kroz euforičnu masu. A dole međ' ljudima i staro i mlado, što bi rek'o naš narod. Opšte veselje, šutke, skakanje, ruke u vis, zalivanje pivom, devojke u prslučićima, ma sve k'o što treba.
"Rođen loš", "Hipnotisana gomila", "Kreni prema meni", "Ono što pokušavam" i za kraj seta ostavili su "Molitvu", koja nimalo nije stišala probuđene emocije dole u "hipnoti­sanoj gomili". Posle više minuta trupkanja i zviždanja prizvali smo Caneta i ostatak eki­pe nazad na bis.
Na bisu još par hitova "Mesečeva kći", "Stoj Dzoni!", "Dugo te nema", "Kako je teško bez tebe", "Ona živi na Brdu", "Ulični hodač".
Ne znam kako je sve to moglo da izgleda pre 20, 30 godina, to može da nam kaže šef, ali poslednjih 10-ak godina rado odlazim na njihove koncerte. Uvek mi je bilo dobro, i ovog puta su otprašili najbolje što su mogli. Ipak Cane i Anton nisu za bacanje. Još uvek zadaju domaće zadatke nekim novim klincima! Ni to nije bio kraj. Cane je u svom stilu pozdravio publiku još jednom, izjavio kako je ovaj koncert pobeda naprednih snaga protiv seljačkog kapitalizma i počastio nas za kraj izvođenjem "Najbolje se putuje". To je to! Pa, Brejkersima ne treba spektakl, oni imaju Caneta.
Gužvanje u prepunom autobusu ka gradu, nateralo nas je sve da se složimo sa nas­lovom jel'te, poslednje pesme. No, svakako je bilo zanimljivo.
Text by Boba Ranđelović
Photo by Nemanja Đorđević