S.U.S., TEA BREAK, HOSENFEFER, HANG
Klub Fest
Zemun, 03.06.2012.
Beše to jedno pravo toplo a i sparno nedeljno popo­dne. Ideja o odlasku na "Punk" matine u klub "Fest" (u koji nisam kročio dobrih devet godina), uopšte mi se nije činila kao dobra. No, poklekoh. Takođe u meni je tinjala nada da će se "matine" završiti do nekog regu­larnog vremena, ne bi li svratio do omiljenog mi paba ma pivo, čisto da se konobari ne zabrinu.
Kako to već obično biva, početak matinea je kasnio. Ispred prostora standardna ekipa, bendovi, prijatelji istih a možda i neko od publike, ispostaviće se kasnije da se prodalo čak pedesetak karata. Katastrofa? Da. Ipak tako je to svih ovih godina kada su u pitanju manje svirke, nesporna je činjenica da bendovi nemaju publiku I da do nje neće doćI ma koliko se trudili. Povremene bravura tipa 130 prodatih karata više predstavljaju eksces nego deo neke smišljene marketinške strategije ili interesovanja "publike" za ma koji bend.
No, pošto je sve kasnilo u startu, rešismo da prošetamo po ustaljenoj ruti zemunskog keja, iako sam bio pristalica igranja bilijara na otvorenom ispod neke cirade na početku istog. Šetnja se odužila te zakasnismo na nastup Hang-a. Pauzu pre počrka koncerta uvek dragog benda iz Kosovske Mitrovice iskoristio sam za kupovinu dva CD-a stranog porekla unesena u zemlju čudnim kanalima kojima već legendarni dobavljač istih radi. Uz to svi prisutni bendovi su imali sasvim dobar "merch", međutim posedujem već sve, a Sahara Hot Night I The Heart Attacks mi se učiniše kao dobar izbor za trošenje para pored ponovo otkrivenog na šanku tamnog Vajfert piva. Ima li toga još negde u gradu?
Došao je red i na Hosenfefer. Kod njih nema greške, to je jedna brutalna tuča, u kojoj se novi basista odlično snalazi, a Pero (vokal) nema nimalo mira već svojom "animalnom" snagom urla iz sveg glasa na nedužne posetioce. Oni su izuzetno ubedljiv bend I vidi se pri svakom susretu s njima da oni vole & veruju u to šta rade, još kada bi neko, a ne šačica nas od preko tridesetak godina to ispoštovao, bilo bi dobro. Hosenfefer je uvek lepo čuti & videti. Samim tim mi je pojam o matine-u već bio podnošljiv.
Tea Break su konačno posle dugog niza godina predanog rada uspeli da uđu je jedinu domaću top-listu koja se emituje putem televizora, radi se naime o "rogonjinoj" listi na kojoj rock (s primesama žešćeg zvuka) bendova, praktično I da nema. Baš zbog toga uspeh Tea Break-a je velik, ali to je opet onaj virtuelni uspeh. Bez obzira na njihovu uvežbanost koju su prikazali uživo tog nedeljnog popodneva, na dobro smišljene giatrske deonice, na vokalni deo koji malo ko od današnjih bendova poseduje u tom žanru (osim Goblina kada ih ne mrzi), stoji neoboriva činjenica da ni oni na žalost nemaju odanu publiku. Gde se zavlače ti klinci osim po parkovima s dvolitarkama piva sumnjivog kvaliteta baš me interesuje, ali kada se ovakvi bendovi isprate u "ovolikom" broju, onda postaje tragično jasno da scena ne postoji, osim ako neke šale & pošalice Mortal kombata te Brkova iz susedne nam zemlje ne shvata ozbiljno. Pritom one priče o "pravom punk-u" I kalifornijskoj razvodnjenoj -melodičnoj varijanti ovde padaju u vodu, jer potrebno je mnogo odricanja & želje da bi se bend u ovoj & ovakvoj zemlji do ozbiljnog nivoa sviranja, a to Tea Break imaju & umeju da ponude. Ah, da i odsviraše osim svojih pesama, čak I nekih s početka karijere i "Poison Heart" na kraju. Lepše je uz Ramones, da.
S.U.S. su opet promenili basistu, Jimmy Triple B, je sada preuzeo tu ulogu te je bend napokon prosvirao baš onako kako treba. Predstavili su I nekoliko novih pesama koje će se naćI na njihovom drugom albumu čiji se izlazak očekuje u budućnosti bližoj nego što bi to bio prezimljavanje nekog našeg fuzbalskog tima u Evropi. I dobri behu S.U.S., ovog puta se povelo računa čak I o dinamici pesama, Kizmiazovo sviranje u "publici" je jedan neizostavni detalj njihovih nastupa, baš kao I njihov konastantan imidž, iz koga trenutni (a nadam se I stalni) basista iskače, ali polako. No, činjenica je da se do publike ne dolazi "gerilskim" sistemom, a evidentno je I da "top-liste" ne mogu da utiču na posetu . To je ono što zabrinjava, a ne kvaliet aktera koji je ovog nedeljnog popodneva uprkos svemu bio na viskom nivou.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan