HAVANA WHISPER
Dom omladine
Beograd, 24.12.2011.
Beše nešto više od devet godina prošlo kada je pos­lednji put jedini "neo-swing" bend (sa ovih prostora) Havana Whisper zasvirao u Beogradu. Povod za ovaj koncert je bio... hm, pa valjalo se setiti prošlih vreme­na. Bilo kako bilo Havana Whisper se u ono vreme (na žalos') nisu mogli nadati nekoj velikoj popularnosti: bili su novi, bili su dobri, bili su van klišea (čak i u okviru žanra) i pevali su na engleskom. Međutim ništa od toga gore navedenog nije im smetalo da snime odličan debi album pod imenom "Flammable" (PGP RTS).
Vreme današnje je dovelo do toga da zvezda vodilja ovog benda i jedini čovek kome je do tog zvuka uopšte stalo kontrabasista Đorđe Stijepović živi u Americi i svira s velikim (Grizli beše?) i malo manje velikim (Rakun?) zverkama. Samim tim ovaj koncert posle samo jedne probe se­dmočlanog benda delovao je kao avantura. A to je i bio, da se ne lažemo. Jesu gostova­nja na TV-u i besomučno plakatiranje grada bitna stavka, ali ljude u ovom gradu, osim šačice nikada ovakav tip svirke, ma koliko kvalitetna bila nikada nije interesovao, te ni ne čudi što se svega 130 posetilaca okupilo u sveže preuređenom klubu Doma omla­di­ne glavnog nam grada. I to bi dovoljno za žurkicu na kojojsu se čule pesme sa njihovog debi albuma + neke neizostavne obrade. Svirka je u pojedinim trenutcima "plivala" ali je entuzijazam glavnog aktera i njegovo baratanje kontrabasom uvek čupalo nezgodnu si­tu­a­ciju u kojoj se bend u retkim slučajevima nalazio. Za celokupni utisak ne treba ni za­nemariti standardnu "rockabilly" uniformisanost jedno 50% prisutnih i njihovu neodolji­vu želju da je ovakvih dešavanja više, međutim manjina je uvek manjina i sumnjam da će se Havana Whisper ikada više naći na nekoj bini, što jeste šteta i to velika ali vreme neumitno ide dalje. Samim tim ovaj nepretenciozan i na momente izuzetno emotivan na­s­tup neka ostane kao još edna lepa uspomena, a "Flammable" je ona trajna!
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan