HAMMERFALL, VICIOUS RUMORS,
AMARANTHE, DEATH DESTRUCTION
SKC
Beograd, 01.12.2011.
Još jedan u nizu nastupa (nekad) vrlo popularnog Švedžanskog benda Hammerfall u Srbiji. Tačnije, eto njih po treći put u istoj sali u Beogradu.
I šta sad? Da publika opet poklekne i pokupuje karte k'o luda ili da jednostavno zanemari nastup ovog sasvim dobrog a ipak prosečnog HM benda. Desilo se ovo drugo. Treći put je nekad mnogo. Ni činjenica da promovišu novi album "infected" nije pomogla kampanji oko nastupa. Međutim oko 500 najvernijih fanova ovog benda se nije dalo razočarati. Inače kod Hammerfalla je dobro to što uvek sa sobom na turneju vode i neke zanimljive predgrupe. Još ne mogu zaboraviti sopstvenu rados', kada su svirali ne baš dragi mi ali zabavni The Poodles i vrlo dragi mi Krokus. Ove godine tu "dragu" grupu od tri ponuđene činili su Vicious Rumors, bend čiji sam debi album "Soldiers Of The Night" daleke 1985. godine itekako voleo da vrtim po gramofonu. Ionako, na prve dve predgrupe nisam stigao. A itekako me nervira to što u SKC-u više nije dozvoljeno pušenje, što i ne treba čuditi jer je poznato da su STUDENTI populacija koja nema nikakvog poroka i da oni žive samo za danonoćno usavršavanje i polaganje ispita. Samim tim cigarete napolje! A kada bude nestalo i piva, odnosno bude samo bezalkoholnog u prodaji na koncertima, onda smo definitivno obrali...
Bilo kako bilo uz nezagađeni vazduh pokušao sam da uživam u nastupu Vicious Rumors-a. Napisah pokušao, jer se tonac svesrdno trudio da nivo njihovog zvuka spusti što je moguće niže, ne bi li zvezde večeri kasnije uspešno "zagrmeli" iz sve snage. I ne behu loši Vicious Rumors, standardni heavy, protkan dobrim radom dveju gitara. Jaka ritam sekcija, vrlo jaka. Pevač (valjda novi) je očigledno bio ushićen saznanjem da zna gde je došao te je u toku svake pesme ponavljao reč "Serbia". I behu dobro prihvaćeni od strane starije publike (jedno 95% posetilaca, a gde su klinci?) i odsviraše "Soldiers Of The Night". Meni dovoljno.
Uglavnom, kako je koja predgrupa završila sa nastupom, brže bolje su se pojavili u "lobiju" sale, ne bi li se islikali s "fanovima". Čini mi se da je pevačica Amaranthea Elize Ryd bila najslikanija. Ah, dovraga, sasvim dobro izgleda, tako da to i ne treba nikog začuditi. Još da im je prodaja diskova bila u skladu s škljocanjem, bila bi vrlo vrlo zadovoljna (zadovoljena?) žena.
Hammerfall se nisam trudio ni da ispratim. Dva puta sam ušao u salu (treći put je kako napisah mnogo, ponekad), video da se sve odvija po planu i programu i da publika dobro reaguje. Uz to zvuk je "došao na svoje". Uvežbani su oni perfektno, imaju sve što treba da čini jedan "veći" bend. Međutim, meni ni pre trinaest godina, kada čuh "Legacy Og Kings" a ni dan danas kod njih nema ničeg "njihovog" što bi me impresioniralo. Takođe ni ne sviraju "Back To Back" jednu od meni dražih covera. Uz sve to mrzelo me da brojim da li i dalje po p.s.-u svih 38 puta ponavljaju "Hearts Of Fire" u toku pesme.
Ipak, da ne drndam previše, oni su sasvim dobri u svojim okvirima. I tako Hammerfall behu i po treći put među Beograđanima. Nekako mi se javlja i da im je ovo bio i poslednji put...no o tome neka brinu drugi, ja idem na svež vazduh da zapalim cigaretu!
Text by David Vartabedijan
Photo by Aleksandar Zec, osim Amaranthe by Nemanja Đorđević (Balkan Rock)