SWINGIN' UTTERS, RED UNION
CK 13
Novi Sad, 20.09.2011.
Da, ispostavilo se da se neko ipak upustio u avanturu dovođenja Swingin' Utters i u našu zemljicu, a to me je posebno obradovalo, jerbo je u Beču prethodne godine bilo odlično na njihovoj svirci.
Ko za maler, tog 20. septem­bra je kišilo k'o ble­sa­vo celog dana, ali to nas naravno nije sprečilo da se uputimo u No­vi Sad. Predvodnici deša­va­nja bi­li su Red Union, i pro­pustila sam ih i ovog puta.
Sve to što rade je lepo i kva­litetno, ali na koncerte ne idem da slušam predavanja i sva ona negodovanja koja slušam svakog dana na poslu i svuda oko sebe.
Publike je bilo u broju - oko 60, 70 duša, i svi ljudi koji su bili u Beču, nisu ni ovu priliku propustili da ih još jednom čuju na domaćem terenu.
Jedino nam nije bilo jasno šta je trebalo ovima iz CK da skinu crnu zavesu iza stage-a. Sada izgleda kao da bend svira u nekom domu kulture u npr. Boleču. Njah! Koooga bole briiiga za estetiku. Oko pola 11 napokon izađoše i Uttersi. Raspalili su po svojim skakutavim, pevljivim hito­vima, što sa novog albuma, tako i sa dobro poznatim sta­rim numerama. Krenuli su sa "Brand New Lungs" i nas­tavili sa "Long Way", "Pills and Smoke", "London Drunk", "5 Lessons Learned", "Windspitting Punk", "Kick it Over", "Jackie Jab", "Time on my Own", "No Pariah", "Teenage Genocid", "Catastrophe", "Next in Line", itd... A između ostalog imali smo priliku da čujemo i Jack-a (One man army i Dead to me). Kao ptičica otpevao je "Effortless Amnesiac" i ostavio nas da se pitamo ZAŠTO ne obnovi One man Army i usreći nas bedne smrtnike?! Normalno da su za bis ostavili "Fruitless Fortunes", "No Eager Man" i "As you start leaving". Dobar izbor pesama, u svakom slučaju, a to može da potvrdi svako ko je iole upoznat s nim što radi ova petorka iz San Franciska.
Što se tiče dojma celokupne atmosfere, moram da uporedim sa prethodnim nastupom. I ovaj 'cert je što se mene tiče bio fenomenalan. Uttersi su bend koji podiže raspoloženje, spontani su i skloni šalama.
Dosta ljudi je naravno stajalo i klimatalo se s noge na nogu, kao da stojeći gledaju film, a ne koncert, ali dvadesetak ljudi u prvim redovima su izvukli prosek. Skakalo se, pevalo, dajvovalo, penjalo na binu i bla, bla, sve što i treba da se dešava. Pevač je bio vidno iznenađen i oduševljen time što je ljudstvo pokazalo solidno poznavanje tekstova, te je u par pesama čak i spustio mikrofon međ ljude, koji su sjajno dovršili što je on započeo, čega na koncertu u "Haustriji" nije bilo. I kasnije kada su izašli da razmene utiske sa nama, u razgovoru sa Jackom i Dariusom mogli smo da čuje­mo samo pozitivne utiske i iznenađenje, jer prosto ni­su očekivali takvu posvecenost. Čak su im koncerti u zemljama gde prvi put dođu uvek zanimljiviji, uz lepše iskustvo, nego bilo koji nastup u Nemačkoj ili Britaniji u poslednjih par godina. Aj' da im poverujemo. Kažu da bi voleli da vide i Beograd. A ja kažem da bih njih rado opet slušala, možda, eto, opet kod nas, a ako ne, uvek mogu otići negde u komšiluk da čujem ove sjajne momke. I to možda već naredne godine.
Oni su bar aktivni i stalno na turnejama.
Text & photo by Boba Ranđelović