THE MIGHTY MIGHTY BOSSTONES, THE BLACK PACIFIC, VEARA
AT Arena
Beč, 23.08.2011.
Bosstonesi, toliko ih dugo slušam, skoro 2 decenije, toliko seća­nja, toliko dobrih albuma a baš nijednom ih nisam gledao. Do­du­še 2003. sam bio najbliže tome da ih gledam i to u svom gradu po­što su bili najavljeni na prvoj večeri EXITA. No, međutim… us­le­dila je tragedija, drama, užas i cunami zajedno kad su otkazali nastup. Po gradu su se već delili flajeri s njima kao izvođačima, što je ubrzo obustavljeno. To je inače prvi bend koji je otkazao nastup na EXITU ikad. Sledeći su bili SOIA, izgleda samo oni koji valjaju otkazuju. Taj EXIT 2003 je bio meni možda i muzički najjači a još da su i oni bili bilo bi ludilo na kub.
Ko god je od mojih prijatelja gledao MMB uživo (Kara, Keca, Goja i Zlatko) govorio je da ne može da nahvali te svirke adekvatno koliko su dobri i naravno MOĆNI uživo. Bosstonesi izuzetno retko sviraju u Evropi, prošle go­dine samo jednom, na festivalu Groezrock u Belgiji. Predpostavljam da se neko od njih boji leta avionom jer i po celoj Americi idu luksuznim tour busom. Ove godine je kao grom iz vedra neba izletela na njihovom sajtu vest 8. juna da sviraju 7 koncerata u Evropi od čega 6 na festivalima a samo u Beču solo koncert. Naredna dva meseca sam posvetio tome da overim neki od koncerata u Švabiji ili čak taj u Beču ukoliko uspem da naštimujem s poslom. Ispalo je da mogu da idem samo ako dam krv (i inače sam dobrovoljni davalac) i ćapim 2 plaćena dana odsustva s posla. Eto, po prvi put da iskoristim i tu beneficiju, legla je u pravom trenutku.
Tog 23. avgusta zaranio sam, krvcu dao do 7.35h, odneo potvrdu za posao, jeo, slušao Uzbudilnik i oko lapo 10 se ukrcao u Đoletovu kombezu. Dan beše pakleno vruć, kako u NS-u tako i u Beču a u kombiju nema klime.Srećom bilo nas je samo 6 u vozilu pa je bilo mesta i kakvog takvog luftiranja. Naoružao sam se ladnom vodom i novinama i uz malo ćaske brzo mi prođe put do Beča iako smo na granici čekićali jedno čuku. Ispred Arene smo bili u 16.45h, kako je koncert bio zakazan za 20h i nije bilo puno vremena za baulj. No, dobro, ovo mi je bio četvrti put da sam u Beču i veći broj stvari sam ranije već obišao. Do svirke sam se švrćkao po Baumgasse i Landstrasse ulicama. Za ovu drugu je onomad austrijski premijer grof Klemens Vencel Meternih rekao da odatle počinje istok, pa pošto s istoka dođosmo logično mu dođe da po njojzi špartamo. Dok sam pio pivo* s Ljubom iz Red Uniona i curom mu Jelenom slušao sam interesantne anegdote s turneja od kojih mi je najbolja da su negde u Švabiji u nekom gastoskom klubu koji su držali Šiptari (Albanci, Goranci, Aškalije, šta li već ???) upoznali nekog njihovog kolegu, bubnjara tezgaroša koji je svirao nekih 25 minuta s PTTB jerbo bubnjar s kojim su došli na tu svirku nije mogao da stoji na nogama, bio je tabla pjan. Čisto kad su već došli da s bilo kim malo odsviraju da uzmu neku paru za povratak kući.
Malo pre 20 časova ispred Arene smo se konačno skupili svi iz NS ganga koji smo išli na koncert. Tad smo skontali da svirka nije na otvorenom već u klubu. Pošto sam ušao i video da je sauna u klubu odmah sam se okrenuo i izašao na vazduh, tako da prvu predgrupu Veara nisam gledao ni sekunde. Na lapo nastupa Black Pacifica sam upao i uz muvanje po klubu ih gledao do kraja. Black Pacific je novi bend bivšeg pevača iz Pennywise Jim Lindberga koji ovde svira gitaru i peva. Pored njega od nedavno je kao gitarista u bend upao i Marc "The Kid" Orell koji je ranije svirao u Dropkick Murphys pa mu sad dođu po članovima kao neki all star punk bend. Da je Kid u bendu nisam znao sve dok ih ne videh na bini, na njihovom sajtu i sad prva fotka koja stoji je kao trio. Svirka je bila solidna, zvuk dobar, masa ih je primila osrednje, Jimova komunikacija s publikom se svodila na to da li su čuli za Pennywise, ko ima njihovu majicu, velika je čast svirati s MMB (i jeste!)... Njihov rad sam od ranije poznavao samo preko You tubea gde sam odslušao par pesama koje su slabije od najlošijeg Pennywisea. Tokom muvanja po klubu sam skontao plakate par interesantnih svirki koje slede u Areni a to su: Swingin Utters (dan pre NS-a 19.septembra), Gang Green (3.oktobar) Scorpios (19.oktobar, bend = Joy Cape (Lag Wagon, Me First and...), Tony Sly (No Use For a Name), Jon Snodgrasss (Drag the River) i Brian Wahlstrom)... U tom muvanju sam kao prodavca na štandu merchendisea MMB video starog znanca, s svirke DKM u Minhenu 25.aprila to je onaj koga sam okarakterisao kao neviđenog selju siledžiju, fenomenal­nog za likvidirati, nosi ogrlicu s priveskom na kom je bokser (ne pas već spravica za lemanje) sad je bio ljubazniji pa mu rekoh da ga znam od tad i da smo već trgovali. U ovoj trgovini sam od njega pazario t-shirt Bosstonesa "Plaid badge boys Boston"(20 jura) jerbo nazad ima spisak turneje i futrolu koja čuva hladnoću za limenke pivske s naslovnom stranom "Don't know how to party" (5 jura) kumu Kari kome je rođus bio za 2 dana. Namera mi je bila da kupim duks (jer već imam 2 majice, "A little bit ugly" iz 1997. još je živa, spavam u njoj i ovu s naslovnom poslednjeg albuma iz 2009.) ali nikako ne bih mogao da izdvojim 40 jura za njega. Najinteresantnije na štandu merchendisea behu karirane kravate s buldogom znakom benda po ceni od 15 jura al džaba ne nosim ih. Kod tih svirki napolju se uvek zajebem u 2 stvari, sav merchendise računam po cenama s sajta bez poštarine i kao satnicu početka koncerta gledam ovu kad se otvaraju vrata.
Pre početka Bosstonesa sam stigao da uzmem i pivce (3,30 jura) i kako su se svetla pogasila nabio sam se u treći red. A, tad iz mraka izlaze njih osmorica u crnim odelima, ja sam očekivao 9 pošto ih na fotci Arene u najavi svirke ima devet a i pošto na poslednjem albumu u svakoj pesmi imaju il organ il piano il klavijature doduše John Goetchius koji ih je odsvirao nije potpisan kao član benda. Dicky prilazi mikrofonu i izgovara poznatu najavu s "LIVE FROM MIDDLE EAST" : "If You could scream loud enough to impress Joe Gittleman the bass fiddleman, 1, 2, 3 !" i naravno odmah kreće bomba "Dr.D" svetla se pale, počinje ludnica, oni divljaju po crveno kariranoj bini, onaj karo motiv s spota "You gotta go". Sva masa đuska , skače i peva. Na MMB je bio pun klub s balkonima bilo je do 1200 ljudi na svirci, taman koliko sam i očekivao. Raje (a Gaje i Vlaje? Op. D.V.) je bilo iz Češke, Slovačke, Slovenije, 2 auta Begešara...Zvuk je bio perfektan, pauze između pesama minimalne, kao što se vidi s playliste svirali su pesme s baš svih albuma, 24 autorske i 2 obrade. Da sam se ja pitao u playlisti bi samo umesto 18. pesme "Wasted summers" s poslednjeg albuma stavio bilo koju od ove 2 s istog albuma "The Route That I Took" i/ili "You Left Right". Ben Carr - Bosstone, đuskadžija i menadžer non stop đipa pojma nemam odakle mu tolika snaga, nisu džabe radili majice "Go Ben go!" pored njega i naravno Dickyja najživlji su Joe basista, trombonista Chris Rhodes, ulazio s trombonom i među masu na galeriji (Nemanja je uspeo da ga navata da se slikaju al fotka mu nije uspela, nema sreće s slikanjem u Areni pre 3 godine kad je otišao u wc naiđe Daryl Smith gitaroš iz Sparrera i ja se slikao s njim) i saxofonista Tim Burton. Inače, Ben je pevao samo na prve 2 pesme i to kad svi pevaju, negde pred kraj je na jednoj pesmi sam uleteo na mikrofon i počeo da peva ispostavilo se da je njegov mikrofon barem duplo tiši od svih ostalih koji pevaju. Na desetoj "Another drinkin song" Dicky izvodi iz mase devojčicu od najviše 10 leta u majici MMB iz Mičigena koja pleše tokom te pesme na lapo joj daje mikrofon da peva ali ona klima glavom da ne zna reči. Pa, gde baš na toj alko himni da je izvede ?! Posle joj je bacio kad se vratila u masu svoju kravatu a naočare je još ranije, kao i uvek bacio u masu. Predpostavljam da su neke kineske čim ih baca u raju na svakom certu. Posle odsvirane 22 pesme silaze s bine ali se brzo vraćaju na prvi bis, Dicky izlazi u crvenoj Veara majici, hvali masu i klub. Već posle pola svirke sam se bez problema namestio u prvi red na ogradu s desne strane kod basiste. Pošto je unutra bilo oko 40 stepeni (toplije i nego na Mad Caddies u BG-u avgusta 2009. !!!) sav sam bio mokar ali to sam skontao tek kad sam izašao napolje posle svirke. Nešto posle lapo koncerta je neki od Begešara sve vreme do kraja pokazivao Dickyju s obe ruke srednji prst ali ga je ovaj potpuno ignorisao. Pojma nemam što mu je to trebalo (Begešaru), još je na kraju i uzeo jednu od playlista od istog tog pevača što ga je tako pozdravljao. Posle prvog bisa sam krenuo da tražim playlistu od roudija ali mi gari reče da sledi još jedan, tek tu me je rasturila euforija! Na drugom bisu Dicky izlazi s peškirom oko vrata a gitaroš Lawrence Katz koji uživo izgleda kao ružniji (ima li ružniji ???), klempaviji i proćelav Keith Richards iz Stonesa je jedini iz benda do kraja koncerta u toj furuni ostao kompletno obučen i u zakopčanom sakou, svaka čast! Na tom drugom bisu sviraju "Old school of a bright" i "Tin Soldiers" s ubačenim dužim delom za predstavljanje članova benda. Tokom predstavljanja je Dicky loše odglumio da se zabrojao te da je zaboravio Chris Rodesa. Posle svirke sam ostao u klubu sve dok nisu počeli da rastavljaju binu ne bi li se ogrebao za jednu playlistu i već kad sam u očaju digao ruke od tog posla pojavio se od nekud Đole i počne da pokazuje prstom na nekog debelog na bini i da mu priča na srpskom, ovaj ga ko zna kako skonta šta hoće i obojici nam da po playlistu a meni još i trzalicu od Joea koja je takođe završila kod Kare. U kavani odnosno manjem klubu Arene je posle bila dobra žurka, pičio se ska, punk i tu je pivo bilo 40 centi jeftinije ali nisam se tu dugo zadržao jer se nažalost moralo kući.
P.S. U birtiji đe smo pili pivo konobarica je starija kevara koja navodno priča samo švapski, mi se jedva sporazumesmo, kad su Ljuba i Jelena otišli a ja ostao da dovršim vops, naiđe neki matori i s druge strane ulice joj vikne: "Đe si Rado?" i dođe i najredov­nije s njom priča na srpskom. Zašto je nas njakala s njemačkim valjda samo ona zna.
Text & photo by Schimmu