GOBLINI, TETRAPUNK, ČIKINE BOMBONE
Bašta KST-a
Beograd, 26.08.2011.
Bio je treći uzastopni dan kako je vruć vetar nemilo­srdno duvao po prestonici države nam. I mirisalo je na kišu. što bi opet bilo u skladu s davno ustanovljenom tradicijom koja ima veze s napoznatijim Šabačkim ben­dom koji svojim muzikom uspešno priziva kišu uglav­nom pred kraj avgusta, ali ni drugi letnji termini im nisu strani. Krajem maja meseca ove godine, tačnije 28-og, one večeri kada je Barcelona uzela četvrtu titulu Lige šampiona bio je potop. Kada su Goblini prošle srede započeli ovu kratku (osam koncerata) letnju turneju, Ba­rcelona je podigla i trofej namenjen pobedniku Špan­skog super kupa. Stradao je Real, predstavnik glavnog grada zemlje im. Ove večeri Barcelona je igrala finale evropskog super kupa i dobila je Porto bez očekivane kiše golova. Nije padala ni obična letnja kiša tamo u Monaku na krovu zgradurine gde se nalazi stadio "Luj drugi". Dakle, logično je bilo očekivati kišu u Beogradu, čak sam bio sklon i uložiti neki dinar ne bi li ga umnoživši u nekoj kladionici na sigurnu kišu ovog 26-og avgusta u glavnom nam gradu. Epicentar, munje i gromovi su shodno tom predviđanju trebalo da se dese iznad nepokrivene bašće KST-a. I ništa od kiše, tradicija je izneverena, a bilo kome preporučujem da se više ne kladi na kišu kada Goblini sviraju negde na otvorenom. Presušile Šabačke dodole.
No da se manem metereoloških prognoza, činjenica je da su Goblini u ovih proteklih devet dugih godina uspeli da obnove publiku (videlo se to itekako na nedavno održa­nom Beer fest-u). Fama i legenda je rasla, kao i uvek prašina se diže kada je potrebno, a ovim prostorima baš fali bend koji nudi: stav, himne i jasne parole, mangupska svirka i to dobra se podrazumeva.
Ovog 26-og avgusta u bašći KST-a se okupilo preko 1000 posetilaca, neki su došli da prisustvuju svom prvom ili drugog koncertu Goblina a pojedini su pro­slavljali ko zna koje matursko veče uz bend koji se u bekstejdžu (?) spremao da odrapi preko dva sata svir­ke, ohrabren činjenicom da padavina s neba biti ne­će. Predgrupe nisam odgledao & odlsušao, mada mi je Kokotović rekao da Tetrapunk vredi poslušati. Osta­li su za neki drugi put. Sam proboj ka iole normalnom mestu u bašti gde se koncert mogao videti koliko-to­liko potrajao je, neka, draga mi je bilo zbog te gužve, a i bendu, videlo im se to lepo na licima. Razdragani ljudi, a možda ih je to držalo još od bespomočnog ja­gnjeta iz Aranđelovca, ko zna?
Sam nastup je počeo silovito. "U magnovenju", šes­naest udaraca a i više velikog bubnja bilo je dovoljno da se odmah uspostavi dobro raspoloženje. "Trag" je bio onako malo nesiguran, ali to nikome nije smetalo.
Sa slaganjem glasova (pratećih & pretećih) otpočela je "Ona". Horsko pevanje se nastavilo i uz pesmu ko­joj po redusledu tu baš i nije mesto "Anja, volim te". Odlično. Svi su bili uhavćeni u kovitlac koji su Go­lub, Vlada ("orao rašrenih krila"), Alen (pušim pa šta?), Šetka (pušim i ja, pa šta?) i Firca pravili. Vladin sin je uveličao pevanjem sledeću pesmu. Majice Ramo­nes-a odlično pristaju deci, mislite o tome! Uz par br­zih publika je zaslužila i "Nagradu". Energičnost ovog Šabačkog kombat benda je samo na kratko, nakon "Dalekog puta", pokazala i svoju emotivnu stra­nu. "Sam phone glas" je bio idealna prilika za to. I peta brzina je opet bila pritisnuta. "eLeSDi se vraća kući" ili popularno "jagode", ne divlje nikako. Predah nije bio dozvoljen. Osim u slučaju tradicionalnom, Vladi Ko­ko­toviću je po ko zna koji put pukla žica na bas gitari (beše tako i 1995. godine) a odnekud je doleteo i vrlo lepo obrubljen brushalter (zvanično treći od postojanja benda) iz publike, kasnije navučen na Golubovo znojavo telo. Prilično bizaran prizor ali takav je i "Soko" pesma kojoj je prethodila frontmenova teza o mastur­ba­ciji. Još šest pesama, među kojima su bile i odlično prihvaćene "Kao da" i noviji klasik "Luna" je trebalo bendu da dođu do vrhunskog izvođenja pesme "Voz" koju je svojim akrobacijama za miks pultom uveličao Pik producent a ovog puta i tonac benda. Da sam samo prisustvovao ovoj eksploziji energije i Golubovom isijavanju prećenom nadahnu­tom svirkom i nezaobilaznom bubnjarskom tutnjavom kojoj je odlični Firca sklon, ovaj ko­n­cert bi bez problema ušao u top 5 ove godine. Top 10 ostavljam za rogate životinje i te­levizorske bendove, one koji nemaju publiku već žive virtuelnim prostorima.
Goblini sasvim zasluženo imaju publiku i to odanu koja ih je zdušno prizvala na bis. "Ne trebam nikome" je pe­sma sa kojom je započet bis. U tom momentu je i "maestro lakih nota" Alen Jovanović dočekao svojih pet minuta da zaokruži šesnaestogodišnjicu od premijernog izvođenja "Tamare" u ovom prostoru. "Anja..." je doživela i bis a "Za Lorenu" je bila predviđena da zatvori koncert. Međutim tu ulogu je dobila poslednja pesma koju su snimili "U odbrani zla", nažalost s manjkom pratećih vo­kala u meri kojoj je toj pesmi potrebno. No, to i povre­mena ležernost prouzrokovana radošću zbog vraćanja na mesto zločina s koga im je karijera i započela su je­dine zamerke upućene ovom bendu. Šteta što smo osta­li bez "Sheena", "Bonza" i "Same Shit Different Day", ali znam ja ove ljude, biće prilike i za to već sledeće godine, u stvari bilo bi lepo to priuštiti sledeće godine, a materi­ja­la za još neke nove pesme ima sasvim sigurno.
Koncertno ubedljivi, dovoljno dozirani, snažno i sigurno Goblini gaze i dalje.
Malo njih mi je verovalo pre šesnaes' leta... eto im ga na...
P.S. Golubov demant je dorodošao (ko zna zna) samo još da ga čuje jedno 99.000 ljudi, no ima dana...
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan