GOBLINI, SIMPLE MINDS, HYPNOTIZED
BG Beer fest
Ušće, Beograd, 18.08.2011.
Dobro je bilo prethodno veče, Marky Ramones Blitzkrieg su bili odlični (minus odvratno ozvučenje), Barcelona je pobedila još jednu postavu galaktikosa, piva je bilo u dovoljnoj meri... beše to sasvim dobra uvertira za dolazak na drugi dan pivskog festi­vala na Ušću. Kao skeptik, nisam očekivao previše posetilaca, mada su se i mediji i organozatori trudili da ubede što više lju­di kako treba videti & čuti Simple Minds. Aha, pa njih ni u ono doba od pre jedno četvrt veka niko nije slušao, osim one jedne pesme, a što traju, pa može im se, tamo negde se plaćaju tantijeme. Ruku na srce i tako to... taj Škotski bend koji je ovde prikazan kao "značajno ime" je zablistao samo u jednom tre­nutku i toliko. Imali su oni još nekih polu-hitova, ali ljudi, daj da se ne lažemo, ubiše njih "braća" im Irci znani kao "Ti takođe" u čijoj senci provedoše karijeru svoju i amin. Njihova prava mera je "Sava centar". Ispostavilo se da im je i "Are­na" prevelika, ali neka ih, neka se Škoti raduju, pa ne može se pevati svaki dan pred ne­kih 70.000 duša koje se dosađuju. Uglavnom, njihov nastup je trebao da posluži kao izgovor da se neko značajno & veliko ime (inostrano) pojavilo na BG Beer festu. Jeste, istina je i da ja slušam bendove koji rade uz pomoć vremeplova, ali Simple Mindsu ni to ne može pomoći. Najavli su 70-ak minuta svirke, toliko im se svidelo da su odvalili još pola sata preko. Ljudi, nema toliko piva u bekstejdžu da ispere taj njihov "poklon-doda­tak". I ne mogu da verujem kako s bine kao iskuskni profesionalci (to im se mora pri­znati) nisu videli da se niko osim prva dva reda, direktno ispred Džima Kera ne mrda. To što su svi otpevali "Don't You (Forget About Me)", pa to se radi i kada tu kompoziciju svi­ra neki traljav i ne naročito inspirativan "obrađivački" bend. Originalni autori za tih pet mi­nu­ta "zadovoljstva" nisu ni potrebni. Veliki gnjavatori ispadoše ovi prosti umovi. Ima iz te B lige, a možda i C mnogo upotrebljivijih, dinamičnijih i festivalu prilagođenijih bendova.
No, tako su Hypnotized, dob­ro poznati televijskoj publici koja obožava "Rogonjin Top 10", mogli da kažu kako su im Simple Minds svirali kao predgrupa. Eto, to je samo još jedna u nizu dokaza da se svašta dešava u životu.
Ni njihov nastup nisam is­pratio s nekom posebnom pa­žnjom, bio sam zaokup­ljen razgovorom sa ekipom iz Šapca poznatijim pod im­e­nom Goblini, a bilo je tu i nekih tečnih priča, uostalom zbog njih sam ove druge ve­čeri i prešao most, stari ne ovaj novi velelepni sveže pušten u pešački promet. Ipak, koliko sam čuo Hypnotized su ubedljivo odradili svoju priču, a pripomogao im je i Ma­rinko pevač Bjesova. Mogu biti zadovoljni, a i letimičnim pogledom videh da su se prvi redovi više mrdali nego za vreme časa škotske pop-melanholije.
Negde oko pola dva došlo je vreme i za Gobline. Želeo sam da vidim reakciju publike, samo to. Za sa­mu svirku nisam brinuo, za ozvučenje jesam i ispo­s­ta­vilo se s pravom. Nemaju te kutije dovoljnu jačinu, možda za manji prostor da ali za ovu vašarsku polja­nu nikako, ne. Ispostavilo se da to Goblinima ne pre­dstavlja nikakav problem, pogotovo kada njihov nas­tup prati isti ako ne i veći broj posetilaca nego što je imala RČ prethodnog dana. "Daleki put" je bio pravi, dobro odabran uvod u 45-minutni set. "U magnove­nju" je samo ocrtalo ponašanje velikog dela posetila­ca koncerta Goblina. Jbmtr, za proteklih devet godina pauze, Goblini su postali mejnstrim i neka i treba.
Ovo je pravo merilo snaga, kada 100.000 ljudi peva s bendom, a ne razno mrsomuđenje po televizorima. Ko ovo doživi i preživi taj je pravi, a ovi "momci" to jesu i to publika oseća. Sa terase jednog pivskog brenda, pažljivo sam posmatrao publiku. Od početka do kraja vašarske parcele, ruke su se same dizale, narod je pevao, a to su činile i neke čudno obučene devojke za susednim stolovima, hoću reći sponzoruše, bre. Smrzao sam se, bukvalno, dok je Golubov glas nadjačavao ogroman ljudski hor. Gitare nisu izlazile pa nisu, a šteta jer se zna kako svira dvojac Šetka-Jovanović. Temelje su tresli i Vlada i Firca i to bi bio baš pravi udarac u glavu samo da je jačina zvuka mogla da ode nekoliko stepeni jače. "Ima nas", "Luna" i pravovremeni dinamički prekidi sa "Sam-phone glas" te nezaobilaznom "Za Lorenu" samo su napravili uvertiru za poslednju pesmu te večeri "Anja, volim te". Uz vidnu sreću na licima, Goblini su se zahvalili publici koja se po doživljenom čekala baš njih a ne "zvezde večeri" (one Škote) i obečali sigurnih dva sata svirke na odavno zaboravljenom a ove godine opet obnov­lje­nom tradicionalnom avgustovskom KST koncertu 26.-og avgusta. Doduše, neće valjati ako svi koji su pevali s bendom budu nagrnuli u KST. Bez obzira na sve što su dali pu­blici, a to je energija, parole i muda, valjalo bi da povedu računa i o finalnom pakovanju, znam da im imidž sada uopšte nije bitan, ali ljudi znam da i to može, ta ne treba težiti ostalim domaćim izvođačima muzičkih radova koji na binu idu obučeni ležerno kao za pijac (pajac?).
Kako su Goblini napustili binu i kre­nuli ka Puli, publika je polako poče­la da se razilazi, a sasvim dovoljno ih je ostalo da se raduje uz domaće Irce koji vole da uzvrate udarac i pe­va­ju o zelenim ružama (šta bi braća Škoti rekli na to?).
Ha, i ispalo je i to da su Orthodox Celts daleko veće zvezde od "umova prostih". E, kakva je to ušteda mogla da bude... što meni i nije pošlo za rukom te sam veče završio na prija­teljskom šanku piva koje čuva živo­tinja s oklopom i gde mogu čak i da se vide i probaju pale ale... ako se dovoljno popije.
Sasvim dovoljno za ovogodišnju devetu po redu pivsku manifestaciju vašarskog ka­raktera i smanjenog pivskog repertoara. Mislite o tome!
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan