MARKY RAMONES BLITZKRIEG, RIBLJA ČORBA
BG Beer fest
Ušće, Beograd, 17.08.2011.
Beše to prvi dan ovogodišnjeg beogradskog Beer festa, (inače devetog po redu, a trećeg na Ušću). reka ljudi se slivala ka Ušću, spoju dveju reka, s ciljem da u sebe uliju reku piva i nešto malo muzike, u drugo ne ulazim. Sam festival je definitivno prerastao prostor podno Kaleme­gdanske trvđave i koliko mi se čini ima sve više pretenzija da fokus prebaci na muzički program. Pivo mu tu dođe (ionako se sve uglavnom svodi na tri gigantske pivare) kao nužni povod (a nužnika baš i nije bio previše na po­ljani vašarskoj koliko primetih). No, zaista me nije briga za to, bio sam stacioniran na drugom mestu, vešto izbe­gavajući poljanu i gomilu mase (priča se o preko sto hi­ljada posetilaca) koji su došle da čuju naš najveći rock'n'roll bend, a to je još uvek Riblja čorba (apropo nedavno im je objavljen i reprezentativni CD box-set, koji pokriva na sreću period do 1990-te).
Koliko me memorija sećanja služi, da ne napišem pame­ćenje, naš najveći rock'n'roll bend sam gledao uživo pa preko pedeset puta i sada zaista nisam imao nameru da to činim. Uglavnom ono što sam čuo iza bine (dok sam pričao sa Marky-em i objašnjavo mu šta je RČ) je bio vešto izbalansiran set starih i novih pesama sa dosta priče izme­đu. Bend je zvučao sigurno, a sam frontmen i nije morao baš nešto da se napreže pri pevanju kada je ispred sebe imao dobro napojen i razdragan hor od blizu 100.000 ljudi. Koketiranja sa svim što RČ čini bendom onakvim kakav je danas je neizostavno bilo. I jedna i druga njihova publika je mogla da uživa, a za sam bis ioako im to nije običaj je bila ostavljena "Pogledaj dom svoj anđele". Glavni zgoditak za kraj. Iskusne kajle su to znaju oni kako se igra utakmica pred tolikim brojem ljudi.
I kako to obično biva, kada najveći odu ostaje praznina, jel'te. Jeste. Tako je bilo i ovog puta. Broj posmatrača koncerta i pivopija se pred nastup Marky Ramones Blitzkrieg benda dobrano osuo, tako da je "svega" nekih 60.000 hiljada ljudi ostalo da čuje (doklegod je ozvučenje dobacivalo) još uvek aktivnog Ramones bubnjara. Što bi rekli, broj majica Riblje čorbe je uspešno zamenjen sa više motiva majica Ramones-a i Misfitsa ispred bine. Kao i tokom prethodna dva gostovanja u Srbiji (od ukupno pet) za vokal je bio zadužen izuzetno harizmatični Michale Graves (ex-Misfits),a i ovoga puta u postavi je bio novi gitarista Argentinac Marcel (koji je baš kao i ja razvukao osmeh na lice kada je shvatio da je Barcelona pobedila onaj poznatiji tim iz Madrida u drugoj utakmici Španskog superkupa). Lepo raspoloženi a poneko i malo pod tremom marky ramones Blitzkrieg su zauzeli binu. I upravo tu se vidi ta razlika, njima je sasvim svejedno da li je ispred pet ili pola miliona ljudi, tu se svira silovito, sa standardnim izbrojavanjem prva četiri broja između pesama. Sve je duplo brže, nego što je snimljeno u originalu i opet jadni Michale mora da se bori za vazduh ne bi li stigao da otpeva sve. Od uvodne "Rockaway beach", MRB su udarali po hitovima neponovljivih Ramones-a. Ne znam zašto (saznaču valjda nekad) uvek me obuzme napad sreće kada čujem "I Don't Care" i bi tako i ove večeri. Energije na bini im nije nedostajalo, ne nipošto, ali jačine zvuka iz ozvučenja jeste, a možda i nije jer je ovo prevashodno pivski festival? Hor Ramones poklonika možda nije bio gromoglasan kao prethodni hor, ali zabava je makar išla brzim tokom. Marky je neumorno "štrikao" po svom bubnju isporučujući šesnaestinke s takvom preciznošću da je to za ne poverovati. Bas i gitara kod njegovih saradnika i saučesnika u očuvanju Ramones tradicije su bili na pravim mestima, podno međunožja, od tu se roštilja. A roštilja se i ispred bine, Graves je sišao do prvih redova i prošao kroz špalir ruku ne prekidajući pevanje. Bod u gostima, svaka čast. Za sat vremena MRB su ispoštovali sve što su mogli, da bi na bisevima publika dobila i jedno iznenađenje u vidu "Dig Up her Bones" od Misfitsa. U tom trenutku jedan posetilac koncerta koji je stajao ispred mene je od sreće iscepao majicu sa sebe, beše to ona standardna sa ovalnim Ramones logom, mada ne videh koja je četvorka bila u krugu. Eto, šta sve dobar zvuk može da prozivede i kako sreća sve mžoe da se manifestuje, a ja, pa zaplakao nisam. A nisam ni kada su odrapili poslednje tri "Wonderful World" (bukvalno poslednja koju je Marky snimio sa pokojnim Joey-em), obradu najbolje posvete bendu "R.A.M.O.N.E.S." i onu sa kojom je sve počelo "Blitzkrieg Bop".
To je to šezdeset minuta vanvremenskih pesama, punk a i rock azbuke je proteklo u sa­vršenom redu i sa dobrim zezanjem a to je upravo ono najvažnije. Još da se na oz­vu­čenju nije štedelo, lepo bi to grmelo niz reku...
P.S. Nisam odgledao Barcelonu to veče. Nadoknadio sam s snimkom utakmice sle­dečeg dana i dobro je što sam otišao na Marky Ramones Blitzkrieg, mislim da bih imao srčane probleme tokom direktnog prenosa dobijanja još jedne titule. Ah, da, gledao bih ih ponovo i MRB i "El classico" i hoću nadam se...
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan