ANTI-NOWHERE LEAGUE
EXIT XI, Petrovaradinska tvrđava
Novi Sad, 09.07.2011.
Još jedan krug festivalskog šarenila na Petrovaradinskom utvrđenju, doneo je nekoliko imena vrednih pažnje. Trebalo je međutim uskladiti neodložive obaveze i zabavu, i time je Bad Religion nažalost ispao iz daljih kombinacija. Elem, trećeg da­na festivala tačno u 00.55h ANL su imali zakazano (ne kod fri­zera, je li, već kod mosta, bliski susret u 400 očesa, pa i više kako je koncert odmicao) tako da je negde oko 1.10h kada smo se zatekli na odredištu sa Explosive bine dopirala "The End Of The Day" odlična numera sa poslednjeg albuma iz 2007. godine.
Sam prvi utisak nastupa ovih punk rock veterana (koji su snimili live album daleke '83. u ondašnjoj nam državi, i obi­tavaju na sceni blizu trideset godina, s manjim prekidima doduše) bio je sasvim zadovoljavajući. Atmosfera se zahu­ktavala uz "We Will Survive", zatim niz od tri numere sa pr­vog albuma, "Let's Break The Law" posle koje je frontmen Animal najavio istoimenu pesmu... hm, da li se tu išta pro­menilo, po svemu sudeći, ni govora o tome! Ista energija isti stav, uz prelivanje grimasa i emocija na licu sa obavez­nim 'očalama, (da li mu ih je neko poklonio na otpustu iz porodilišta, sasvim moguće).
Gužva je bila takva da se moglo opu­šteno prići do prvih redova. Na "Can't Stand Rock 'N' Roll" priključili su se vokalno i ostali iz benda, Shady na basu, Tommy H. na gitari i Dave Hazlewood Nato o bubnjevima. Ozvučenje je bilo solidno i momci su sa sigurnošću demonstrirali svoje sposobnosti i preda­nost zadatku. Komunikacija je uglavnom bila svedena na par reči kojima je Animal pravio uvertiru za nadolazeće songove, pominjući i Joe Strummer-a kao jednog od brojnih velikana koji su se rano odjavili i kojima je bila posvećena sledeča "Dead Heroes". Ironi­čan i posve šeretski pristup ozbiljnoj temi od kad je sveta i veka u "My Gods Bigger Than Your God" se odlično nadovezala, da li će to ikoga nadahnuti i naterati da pouključuje dugmeta unutar sopstve­ne glave, i pokrene sopstvene misaone procese, to se ne zna…ali muzički način je verovatno i najbolji pokušaj za takvo što. Tommy se šetao do Shady-a na povremena ukrštanja gitara dok se "Snowman" pretakao u "Medication", a Animal nije štedeo glasa izvlačeći isti iz donjeg stomaka, sirovo ali uigrano, u prepoznatljivom niskom stavu (uzemljenje je bitno), često spuštajući kolena i glavu do poda bine, poigravajući se teatralnim momentima.
Kroz "Woman" se odmotavala dobro poznata entropija muško-ženskih relacija, da bi nezaobilazna "Streets of London" izmami­la iz prisutnih dodatni elan, šutke i dizanja na ruke, sve uz vatre­ne plamove koji su s vremena na vreme frcali u vis sa krajeva bine i atmosfera starog sirotinjskog Londona je očas posla mo­gla biti dočarana tu među bedemima. Ovo je ujedno označilo i kraj glavnog dela nastupa. Animal je nonšalantno pokupio svoj kožni prsluk, odmahnuo i zamakao za binu prećen ostatkom ekipe koja je bila vidno zadovoljna prijemom publike. Bis je us­ledio koji minut kasnije numerom "For you", te slikovitim prika­zom potrošačkog društva u "Pig Iron" (upravo dok kucam ovo ide reklama za banku odnosno promociju kredita upakovanu uz pe­smu Ramonesa, šta reći na to..., možda bravo?).
Zarazna melodičnost "Never Drink Alone" u pravom sportskom duhu izazvala je novi talas ovacija, da bi kao iznenađenje izvukli i jedan novitet "This Is War" koji je nagovestio zvuk bliži onome sa početka karijere benda. Nastavili su sa "We Will Not Re­me­mber You", "Fucked Up & Wasted" i za kraj očekivani "So What" (široj populaciji bolje znana u obrađenoj verziji Metalike) otpe­vana na ravne časti sa publikom. Odlazeći sa bine Nato je (Na­to, Nejto? Alijansa? Gde li dobi nadimka, o Dejve... teško da ima Nathaniel ucrtano u srednje ime) drage volje lansirao svoje palice u publiku i momci potom napustiše binu po drugi put.
Možda se nije slilo toliko mnogo ljudi večeras u ovaj stišnjeni "džep" tvrđave, svega tristotinjak, (uopšte imam utisak da je koncert prošao za nijansu manje zapažen od očekivanog, no festivalska koncep­cija to negde podrazumeva) ali sasvim dovoljno da i drugi bis bude izvojevan - klasik Bill Haley-a iz '55-te "Rock around the clock" bio je prvi produžetak, da bi potom Animal izrazio zahval­nost i zadovoljstvo gostoprimstvom, te očinski poručio svima koji "pate" od raznih vrsta smarača i smetača "Burn 'em All". Ti­me se konačno zaokružio večerašnji nastup Anti-ligaške četvor­ke iz konzervativnog gradića u Kentu, odnosno šire okoline Lon­dona.
Dobra stvar u vezi s njima je što kroz svoj muzički izraz, koji opet ide šire od tipičnog punk benda, kače ceo plenum tema bez ograničenja, pri tome pucaju realno i direktno. Sjajna partija od izvornog britanskog duha i finoće na "prljav" način. Old school je to.
Text by Tamara Jakovović
Photo by Marko Ristić (Revolution! Photography, Nocturne magazine)