DEATH BY STEREO, HITMAN
Dom omladine - mali klub
Beograd, 28.06.2011.
Ne pamtim, kada sam poslednji put otišao na neku HC svirku. Prošlo je dobrih petnaest godina od kako sam se i "primio" na neki HC album, mislim da je poslednji bio "Built To Last" od SOIA. Umuvalo se tu i nešto novog HC-a ukršte­nog sa metalom tipa Killswitch Engage ili Hatebreed, među­tim koncerti me nisu previše interesovali. Na žalost, vidi se da koncerti tog tipa nešto i ne interesuju domaću publiku. Tako je bar bilo ovog utorka. Ostaje pitanje gde je populacija koja je pravila krajem devedesetih tu scenu, šta je prešli su na neku manje agresivnu vrstu muziku? Omatorili? Čuvaju pare (koje pare bre)?
Bilo kako bilo, po pitanju publike, a cifra je prisutnih oko 100 ljudi, računajući i žensku petorku iz Bugarske, Hitman su s novim ba­sistom Rajkom, oko pola jedanest započeli svoj set. I to je to ono što Hitman i obično rade, tzv: "old school". Nema tu šta: Ilija tuče po bubnju, Lala gari onu jadnu gitaru, Rajko skače i puni, a Aca stiže i do daha, kada ne "jede" mikrofon. Noge gore, ruke gore, pes­nice u vazduh. Standardna ikonografija i na­čin ponašanja na Hitman nastupima. Odno­sno, tako se ponašalo dvadesetak još uvek omladinaca, ostatak je mezetio nastup najstarijeg i još uvek dobrano ubojitog beograd­skog HC benda.
Vredelo je čuti tu energiju.
Hitman beše taman dobar aperitiv za nastup koji je usledio. Ne zbog marama koje nose oko čela, već zbog zvuka Death By Stereo su me podsetili na neki miks između Suicidal Tendencies/Faith No More/System Of A Do­wn. I bio sam prijatno iznenađen. Iskreno pre toga nisma čuo nijednu jedinu pesmu istih, nisam od onih koji "gugluju" ili "jutju­buju", ja sam od onih koji vole da vide to iz prve. I tu se desila još jedna stvar poražava­juća za domaće bendove.
Bez obzira na kvalitet same svirke i na scenski nastup, bilo koji domaći bend biva "pojeden" kada iza njih izađu makakvi stranci. S tim što DBS evidentno nisu "makakvi". Ovo je ozbiljan bend, koji osim na dinamičku agresiju, dosta pažnje posvečuje i melodiji.
A gitarista im je inače po "Guitar player" magazinu (kako je reklamirao Ef­rem, pevač), proglašen za najboljeg u punk/hc sekciji dve godine za re­dom. I čuje se to bez problema. Opasan bend, opasna i zanim­ljiva svirka, daleko od ustaljenih ideja o hard core-u.
Lepo veče, idem da izjutjubujem nešto od DBS.

Text by David Varatbedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan