GUITAR GANGSTERS, 888, CHE GUERILLAZ
Klub Gun
Beograd, 28.05.2011.
S' obzirom da je na našoj sceni situacija gora nego ikad pre, pa čak i u odnosu na poslednje tri godine, koncert Guitar Gangst­ers-a je bio dobro osveženje. Uz sva dogadjanja koja su za to veče bila najavljena, mogu da kažem da je sve manje - više proteklo kako treba. Možda su koncert Goblina, neki čudni festival "Mikser", finale Lige Šampiona i pljusak kakav se ne pamti, doprineli manjem broju ljudi nego što se očekivalo, ali to nije sprečilo ni "gangstere" ni nas da se na kraju dobro provedemo!
Mesto okupljanja domaćih bandita i zločeste britanske trojke bilo je klub Gun. ( ime kluba apsolutno odgovara događaju). Sa podužim kašnjenjem, prva banda - pregova­rači, takozvani "Che Guerillaz" ubiše svojim dosadnim reggae dub-om! Lično mislim da je izbor prvog benda bila krucijalna greška, ali šta je tu je. Ljudi su reagovali u stilu- spašavaj se ko može! I da napolju nije lilo k'o iz kabla, verujem da bi sklonište najradije tražili vani, ali ovako se većina rasporedila duž šankova po klubu, žuljajući laktove tih 40-ak minuta. Druga banda - buntovnici sa beogradskog asfalta, "888", posle više od dve godine pauze vratili su se na scenu ovim nastupom. Uvežbani i puni energije zvučali su odlično! S' obzirom da ovaj bend ima svoje fanove koji su sa nestrpljenjem čekali njihov povratak, temperatura u klubu se iz pesme u pesmu podizala na visoku tačku! "Jannie Jones", "Oklopnjača", "Ujedinjenje" i ostale sa dugo očekujućeg i još neizdatog albuma, prijale su uhu. Pošto sam nakon njihove poslednje svirke pre nego su odlučili da naprave pauzu napisala da su bend koji ima svetlu budućnost na sceni, nadam se da će ovog puta nastaviti uzlaznom putanjom.
I na kraju, došao je čas da opaka gangsterska trojka (napojena domaćom rakijom i natovarena domaćom pitom krompirušom) uzme svoje "oružje" u ruke! Punk rock vatra se rasplinula kroz -"Radio shakedown", "Crystalina", "Guitar, bars, getaway cars", "Another day in Pleasantville", "Rattle my cage", "When you're drunk", "Going to London", "Safety pin trough my heart", "Nowhere to nowhere", "Undefeated", itd… Nisu se štedeli! Zabavno je bilo videti ih opet , jer oni su zaista uigran bend koji vrlo dobro zna kako treba sa publikom, pa čak i ako je to tek 60-ak duša! Iako smo očekivali više stvari sa prvih albuma, (koje sam imala prilike da čujem prethodne godine na Rebbelion festivalu), na svom prvom koncertu u Beogradu bilo je dosta materijala sa poslednjeg albuma. Ne kažem da je album loš, ali repertoar pola starih-pola novih, bio je jedini razlog za blago negodovanje nešto starijih fanova koji su došli očekujući udarnu dozu starih, dobrih "hitova"! Medjutim, po završetku koncerta sa "Wonderful world" i "That's when the razor cuts", ipak nije bilo namrgodjenih faca. Ljudi su želeli da se slikaju sa njima, uzimali autograme, i sve je bilo baš kako i treba da bude. Na često pitanje koje sam mogla da čujem uoči i posle svirke, zašto "Guitar Gangsters" nisu rame uz rame sa svojim saborcima po muzici koji pune velike hale i dvorane, nego i dalje sviraju po malim salama i klubovima, posle priče sa njima nameće mi se odgovor da nisu imali onu "srećnu okolnost" koja zadesi neke ljude i da je par malera odigralo veliku ulogu u celoj priči. Ko zna, da su postali "Veliki" i "Skup" bend, možda bi baš tu spontanost i iskrenost pojeli novac, slava i sve što dolazi u tom paketu.
Text i photo by Boba Ranđelović