GOBLINI
SKCNS Fabrika
Novi Sad, 27.05.2011.
Bašta SKC
Beograd, 28.05.2011.
27.05.2011.Da da, mnogi behu pomireni s naizglednom činjenicom da je priča Goblina odavno svršena stvar, ali oni su se čudnim silama reaktivirali (i po sopstvenom receptu iznova rekontrirali) prošle godine, pokazujući da imaju još nekih "najboljih priča" za sasuti u brk, ušesa, štagod! Posle više meseci i odličnih svirki u Šapcu, Zrenjaninu, Beogradu, Banja Luci, Zadru i Ljubljani, na crtu je dospeo i NS gde je okviru festivala "To be punk" bio zakazan povratnički im nastup. Između ostalih su na programu bili odlični "Hosenfefer" i "Guitar gangsters" koji su zagrevali prisutne za ono glavno, dok se broj ljudi povećavao, dostigavši brojku od blizu hiljadu. Uz uvodne taktove bubnja izašli su Goblini posle gotovo jedne decenije, pred punu halu koja je počela da se ori i odzvanja od ushićenja. Hehe, nakon toliko iščekivanja očigledno da nije bilo mesta još i kašnjenju u satnici te su požurili po planu u 23.15h. Sve dobre znane stvari osvanule su opet uživo, "Ona samo misli da zna", "Bolje soko u ruci", "Petra"... pivo je prskalo po vazduhu, koji je cirkulisao usled blage promaje pa nije bilo zagušljivo uprkos opštoj gužvi. Jedino je zvuk bio donekle pomućen u zadnjem delu hale, pa su se Golubove reči između pesama ponegde gubile u prevodu... Na numeri "Ima nas" pojurila je odjednom cela kolona iz zadnjeg dela ka napred gde je bilo sve puno, no ionako šutke su se ubrzo raširile po svim delovima. Horski se odvijao i savijao ceo koncert, posle fenomenalne "U magnovenju", usledila je Borisova "Tamara", pa "Daleki put"...
Stara postava je briljirala, na gitarama Alen Jovanović i Saša Šetka, bas Vlada Kokotović, bubanj Milan Firca Arnautović, te Golub sa svojim brižno očuvanim i dubokim za još sigurnih sto godina eksploatisanja, glasom. Na gitari dapače, beše i fantastični Leo (ex-Džukele) koji je svojevremeno bio pridruženi član, i koji je večeras zabiberio i upotpunio doživljaj svojim rifovima na nekoliko numera. Sa živim svirkama je uvek teklo podmazano zahvaljujući činjenici da su njihove probe bile tradicionalno spartanske i tu nema šale, to i sada zvuči tako! Možda ne jure fanatično kao ranije što je izjavio i basista nekom prilikom, ali prže postojanije i sa mnogo više uživancije se znoje, to se da primetiti....šibao je "Voz", pa novija stvar "Luna" sa refrenom koji brutalno pogađa u sred srede, gde je publika imala produžene solo momente, na "eLeSDi se vraća kući" je nastavilo da se trese, i nekako sasvim brzo je stigla ništa manje bučna, dvo-minutna pauza u očekivanju bisa. Veliki raspon generacija među prisutnima negde oslikava značaj i domet njihovog stvaralaštva, (tu je i Alen doprineo sa svojim kasnijim bendom "Starfuckers" da pesme Goblina dopru do mlađih naraštaja), pa je nedavno između ostalog snimljen i dokumentarac "Ima nas"....što se majica tiče, razgrabljene behu još u nekom od prethodnih gradova na turneji. Bis je ako se dobro sećam počeo sa "Ne trebam nikome", produživši u "Anja, volim te", "Cipjonka" sa početka karijere, te poslednja, animirajuća "Punk's not dead" (štaviše Goblins are not dead, odnosno nastavljaju prirodnim tokom, koliko to okolnosti budu dozvolile, a to je više no što se nadasmo). Za kraj je pušten snimak najnovije pesme dok su se momci grupno klanjali publici sa velikim kezom na mokrim licima... Emotivna svirka i po, u sat i po. Posle svega ostahu živi i entuzijazmatični, kao da će koncert tek otpočeti za koji minut....ma, strašan bend.
Text by Tamara Jakovović
28.05.2011.Popodne u bašti SKC-a, beše sunčano. Ali to beše popodne. Kada sam izlazio iz bašte, nedugo posle kraja tonske probe koju su Goblini odrali, a posle preslušavanja nove pesme "U odbrani zla" sa razglasa, grmljavina je najavila ono što ce se desiti te večeri. To što se desilo se obično, u normalnom govoru naziva potop (baš kao na koncertu Skunk Anansie u istom prostoru lane). Ustvari to i nije ništa čudno, preturajući po memoriji sečanja, u glavi mi je bio samo jedan koncert Goblina u BG-u, na otvorenom kada se kiša nije pojavila kao tradicionalno neugodni gost. Uprkos lošim vrmenskim prognozama, znao sam da će Šabačka petorka + razdragani Leo Fon Punkerstein (polu Džukela-polu Goblin), te noći dati sve od sebe, nije se za džabe 2500 hiljade ljudi potrudilo da prisustvuje koncertu. Ja sam imao druge planove, i oni su bili vezani za praćenje finala Lige šampiona, izmedju ako to neko ne zna Barcelone i onih što se s ko zna kojim pravom zovu Crveni Djavli. Blago njima, pretvorila ih je Barca, baš kao i pre dve godine u Rimu u mirne andjelke. Medjutim, po uručnju pehara, pohitao sam ka SKC-u i uspeo da stignem ne bih li video moje nekadašnje pulene kako sviraju "Sam-phone glas" kao poslednju pesmu na koncertu. Iskisla, ali srena lica posetilaca su zračila oduševljenjem. Tako i treba da bude. Znam da Goblini ne mogu da promaše (da pogreše mogu ponekad, kao i Xavi, slučajno). Vajb je bio dobar i to se videlo kada su otpozdravljali publici dok je sa razglasa (ovoga puta javno) išla još neremiksovana "U odbrani zla". Taj upravo pomenuti dobar vajb se preneo i na brod/klub "Ladju" gde se otišlo posle koncerta, ne bi li se proslavio trijumfalan koncert u Beogradu.
I to je to još jedna pobeda benda koji po svemu vidjenom i čutom itekako fali ovdašnjoj publici. Budu li svirali još neke datume avgusta ove godine i bude li se to dešavalo na otvorenom, idite u lokalnu kladionicu i uplatite na sigurnu kišu tog dana. Zarada je zagarantovana.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan