ZBOGOM BRUS LI
Klub Lađa
Beograd, 18.09.2010.
Evo bilansa. Zbogom Brus Li su ove godine doržali 35 kon­cerata diljem Evrope. Putovali su i svirali po Češkoj, Polj­skoj, Nemačkoj, Italiji, Slo­ve­niji.... i na svakom mestu gde su nastupali (prestupali?) do­bi­li su poziv da se vrate (ispo­vrate?)i naredne godine.
Lepo.
U novinama ovdašnjim, kao i u sklopu televizorskih pro­gra­ma najava za njihov koncert na "Lađi" (koju uopšte nije teško naći) beše na pretek. Međutim sve to nije bilo dovoljno da izmami publiku na koncert. S toga vrlo lako se može doći do konstatacije da ZBL i posle osamnaest godina (s jednom pauzom) bivstvovanja na domaćoj sceni nemaju publiku. Mogu oni da urade bilo šta, čak i da se pojave na bljuvotini kao što je "Beovizija" ili kako se već to takmičenje pomoću koga se jedan naš "estradni proizvod" predstavlja na prevaziđenoj manifestaciji koja interesuje još samo urednike TV kuća željnih puta o trošku građana. Mogu i ZBL da naprave pes­mu kao što je "To je vatra ljubavi" ili "Nikad nemoj plakati zbog ljubavi", koje bi da je pravde i pravilnog prezentovanja muzike putem radio talasa, u svakoj iole normalnoj zemlji bile makar lokalni hitovi. Ovako, ova pankburaška banda sa svim svojim kolo­ritom i uvežbanošću, ali još uvek nedovoljnim iskustvom u vođenju koncerta može sa­mo da se okrene inostranom tržištu i da zaradi nešto, ovde im to nikada neće uspeti. Uostalom brojka prisutnih posetilaca od njih 70-ak sa sve ko Rusima pijanim Česima (koji su proslavljali pobedu u dublu na nekom turniru gde one "baje" prebacuju lopticu preko mre­žice), dovoljno govori u prilog tome.
Svojom neopterečujućom muzikom ZBL su počeli da zaba­vljaju goste ove kafane na vodi negde oko pola ponoći. Malo kasno za koncert, nije li? NO, trebalo je sačekati okupljanje klijentele voljne da čuje bend. Malo punkera, malo skakavaca i malo putnika namernika, dovoljno za "žurkicu". ZBL su u pr­vih nekoliko pesama prekidanih (često bespotrenim) monolo­zi­ma/najavama od strane pevača Slavka a.k.a. Šaka Zuluf, pokazali da su u dobroj formi. Ništa tu nije škripalo, sve je išlo kao pod konac, što se reče. Razigrani splet, pretežno SKA­kavskih pesama. I jednog trenutka je došlo po poremečaja koncepcije koncerta i svaštarenje je krenulo. Čuvena boljka svih domađih bendova, pa i onih "velikih". Svašta se dešava kada ih "publika" ponese. Od koncerta koji je mogao da bude reprezentativanim, na nimalo reprezentativnom prostoru za svirku (agh, minimalizam u dekoraciji bine i os­vetljenja od strane same "Lađe"), dogodio se nepredviđen splet okolnosti koji je umno­gome mogao da bude na viskom nivou školske igranke. Umešaše se tu i oni malopre pomenuti ko Rusi pijani Česi, raspoloženi za igranje i pevanje, te se čula i njihova himna i to u "a cappela" verziji direktno sa bine, a onda je sve otišlo u tri lepe... što nije moglo ni da se preokrene u njihovu koncert čak ni izvođenjem novih pesama kao što su "Blow Job" ili neka verzija "kaljinke" koja se kliče "Heroin" (a možda i drugačije). Nespo­ran je svirački kvalitet ove bande kao i to što njih ništa ne može da omete u nameri da izguraju svoju priču i uvek ima nekog štosa sa kojim će se "spasiti", ali to je daleko od profesionalnog odnosa koji bend mora da poseduje. I sve se opet odužilo u nedogled.
Da su samo ostali pri svome, koncert bi bio kraći za jedno sat vremena, a samim tim i daleko ubedljiviji. Ovako, kako je bilo, sve se pretvorilo u gnjavažu sa povremenim dobrim forama i fazonima upotpunjenim svim pesmama koje su se ZBL setili da odsviraju.
Ah, taj "huk" publike je čudo, potrebno je u startu dobro postaviti taktiku, i tada je sve lakše. Ove večeri je taktika upravo izostala, no na sreću neke pesme su ostale i to je ono vredno što ovaj bend ima.
Dovoljna doza šarma kao i urođene ludosti, te egzibicionizma je samo dodatak pesmama, ali na to se ne može igrati uvek, bez obzira na smešak koji to na trenutak može izmamiti.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan