JELLO BIAFRA, CONCRETE WORMS, THE VULTURES
City Akademik
Beograd, 07.09.2010.
Poslednjih mesec i po dana, iščekivali smo koncert Jella Biafre, osnivača i lidera američkog hard core punk benda "Dead Kennedys". Iako većina poštovalaca ovog benda prati Biafrin post DK rad, pitali smo se kako će uživo zvučati ovaj projekat. Ali uverili smo se da on stoji iza svojih reči i da opravdava reputaciju koju je stekao kako u Dead Kennedys-u tako i kasnijim angažovanjem.
Domaća podrška ovog dešavanja bili su Vultu­res i Concrete Worms. Meni je jako drago kada čujem da je neki kon­cert počeo na vreme, ali da sam tog 7. septembra stigla da čujem i prvi bend značilo bi da sam super­women. A nisam. Stoga, ostadoh uskraćena da ču­jem "Vulturs"-e. Verujem da ću imati neku drugu priliku, obzirom da su, kako čujem, nešto aktivniji u poslednje vreme. Concrete Worms su i ovog puta zvučali standardno brutalno. U 40-ak minuta opa­kog motorhedovskog punk rocka spakovali su "Union Job", "Million Reasons", "Fucked Up", "You Can Go Now", "Don't Get Me Wrong", "Streets of Pain", "Bad Luck Anthem", "Claustrophobic Loners", "Need To See You", "Carreer Opportunities"... Dok su oni drža­li lekciju rock'n'rolla, ljudi su polako popunjavali salu politehničke akademije. Nakon na­stupa Worms-a petsto-šesto duša se uskomešalo, a iščekivanje i tenzija u punoj sali su se iz minuta u minut povećavali.
Jello Biafra nam je priredio spektakularan izlazak na binu - iz­gledao je kao lud i zadovoljan lekar ili kasapin u belom man­tilu isprskanom krvlju i krvavih ruku! Jello je prvo pozdravio sve ljude i govorio nam o "problemu" zvanom Irak i o političkoj si­tuaciji u Americi. Takođe, izvinio se u ime normalnog dela Amerike za bombardovanje Srbije. Trideset godina na sceni rezultiralo je albumom koji je ubedljiv i koji i dalje razvija Baf­rinu nesalomivu viziju i punoćom zvuka osavremenjuje je za se­rviranje novoj generaciji. Tokom celog koncerta svakoj pes­mi prethodio je i uvod kojim je objašnjavao i pokušao da lju­dima dočara situaciju o kojoj govori u pesmi! Oduševljenje me­đu publikom povećalo se kada je bend zasvirao prvu pes­mu "The Terror of Tiny Town". Uz Biafrin vokal, zvuk koji gaje "Guantanamo School of Me­dicine" ima onu mističnu, haotičnu i zavereničku notu Dead Kennedys-a, dok isto­vremeno umereno doziraju izvorni punk obavijen jasnim i prodornim zvukom gitare za šta su zaslužni mladi Kimo Ball i Ralph Spight. Glavna tema kojom se album bavi jesu američka politika, bezakonje, policijska država i klasni rat koji ne vodi nigde drugde no do samog dna. Skinuo je krvavi mantil i ostao u jakni dezena obrnute američke zastave i sve o čemu je govorio odlično su dočarali kroz "Clean as a Thistle", "Feudalism" i "Elec­tronic Plantation".
"California Über Alles" sa albuma DK - "Fresh Fruit For Rott­ing Vegetables" bila je okidač za potpuni haos u publici! Ja sam u prvom redu čuvala glavu, a ostali su leteli oko mene i svi do jednog pevali! Na kraju se i sam Jello bacio u publiku pevajući završne stihove ove pesme iz '80-e godine! Ne znam kako da dočaram atmosferu u prvim redovima! Jednom rečju - fenomenalno! Nakon "Landscape", častili su nas još jed­nom pesmom Dead Kennedys-a - "Let's Lynch the Landlord". Dalje su nastavili sa pesmama sa svog albuma "The Auda­city of Hype". Ono što je vidno oduševljavalo ljude bila je Bia­frina izražena teatralnost tokom nastupa. Mimikom i gestiku­lacijom bojio je svoj ionako specifičnan vokal, a u svemu to­me prati ga moćan bend, siguran izvor napajanja energijom. Teatralni Biafra i njegovi angažovani tekstovi iziskuju baš takav dinamičan naboj da bi na bini bili živa antipoliti­čka mašina koja izbacuje pesme kao što su "3 Strikes", "Shopping", "Dot Com" i "Pets".
Nakon toga izašli su na prvi bis! Neizvesnost su popunili još jed­nom mega poznatom pesmom DK. Publikom je počeo da se raz­le­že Willisov (Rollins Band i Buthole Surfers) zvuk basa i prvi to­novi pesme "Holiday in Cambodia"! Ne moram o tome ništa ni da pišem. Ko je bio na koncertu - video, čuo, doživeo! Jello Biafra i Guan­tanamo School of Medicine ostavili su nas bez daha! Iako je termin za koncert bio probijen, izašli su još jednom i za kraj odsvi­rali "I won't give up". Oni su na žalost završili, ali svi su bili vidno raspoloženi i oduševljeni, a svi iz benda sem samog Jella izašli su i napolju nastavili druženje sa ljudima. Ne znam kako je pre 7 godina bilo na koncertu Dead Kennedys-a bez Jella, ali drago mi je što sam imala prilike da sada čujem baš njega i njegov prepo­znatljiv, hipšnotišući glas! Nadam se samo da će ovaj bend potrajati duže od nekih nje­govih projekata, jer ipak se u njihovom zvuku može čuti ona izvorna, DK ideja, ali u no­vom ruhu.
Text by Boba Ranđelović
Photo by Captain Terza