KUD IDIJOTI
Bašta KST-a
Beograd, 02.09.2010.
Beer fest i Adrenalin su pokazalo se bili prepreka za dola­zak na koncert Kud Idijota. U tranziciji kakva nam je (a po­gubna je poprilično) nemoguće je ispratiti sva dešavanja. Tako da su se ovog puta gosti iz Pule morali zadovoljiti s nešto više od 450 posetilaca, što možda s druge strane i nije ni malo imajući u vidu njihovo učestalo koncertno de­lovanje diljem Srbije. A ni od novog albuma (iako je po re­čima basiste Bucolinija, sada prekrštenog u Mršolini, ba­zični deo ploče završen još sredinom marta prethodne godine) još ni traga ni glasa. No, sledeće godine im je tri­desetogodišnjica te će se verovatno oglasiti i novim dugo­svirajućim izdanjem, jer svi znamo da je bolje izdati ploču, album, cd kako god, nego prijatelja. Ili možda i nije, čuh novi El. Org. u međuvremenu.
Kao da su znali da im stariji deo publike (doduše takvih je jedno 65% bilo te veče­ri), zamera nedostatak novih pesama, Kud Idijoti su otvorili koncert sa čak dve. Da se zna da se ima i da se zna da se radi, sa­mo tako se ne može umreti od gladi. Jes­te, da. Dobro, lepo je čuti da su oni jedna radna banda, ali iskreno to nije bilo ono što sam a i velika većina posetilaca očeki­vao pri početku, njihovog nastupa. Nastup je i ovoga puta bio ogrnut u platno sa zve­zdama (ili zvijezdama, stellama), kao na pućini morskoj. U takvom okruženju i uz uobičajeno raspoloženu publiku stari primorski vuci (zašto se kaže vuk, kada vukova nema na moru?) su nesmetano mogli da razviju svoju buru. A zna se kako oni grade buru, pesama koje je izazivaju imaju na pretek.
I lepo je bilo čuti do sad ne baš često svi­ranu "Ostajem sam", te pesne koje traju koliko i prosečan seks: "Jebem ti rat", "Fuck The System", a i one razložnije i "oz­biljnije" (dakle s predigrom) "Božina", "Glu­post je neuništiva", "Minijatura", "Darvin", "Za tebe"...
Kud Idijoti su bili u svojoj standardnoj for­mi. Tusta je kantao i igrao po bini na nje­mu svojstven način. Šef Sale je iz svog Gi­bsona izvukao maksimum s obzirom na oz­vučenje u bašti. Buco i Dejo, rade kao do­bra stara šivaća mašina. Ukratko, Kud Idijoti su konstanta koja je preko potrebna i kojoj se uvek treba odazvati da bi se doživeo makar trenutak radovanja u vremenu dana­šnjem. Upravo taj trenutak Kud Idijoti umeju da proizvedu bez problema.
Hvala im na tome.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan