Adrenalin festival II dan: Goblini, SMF, Filthy Cathouse
Žito mlin
Beograd, 28.08.2010.
Gomila đubreta zaostala od prethodne večeri je letela gurana jačim povetarcem (skoro pa ozbiljnijim vetrom) po prostoru žito mlina. Idealno za početak novog koncertnog dana. Satnica klimava kao i obično.
U nevreme (ili vreme za bes­platnu probu) na binu je izašla momčad iz Filthy Cathouse.
Svedoka je bilo četrdesetak, ne računajući osoblje. Bitno je da to nije uticalo na momke iz be­nda koji su svoj polusatni set započeli sa pristojnim Stones coverom u vidu "Jumpin' Jack Flash". Njihove pesme "Vrisak" i "Lavirint" su usledile odmah. Šteta što nisu ubacili prateće vo­kale u upotrebu. Još nekoliko covera i nekih novih autorskih pe­sama i FC su iz opravdanih razloga morali da završe svoj set. S obzirom da ih dugo nisam slušao, ovo je veliki pomak unapred i za ovu postavu benda se nadam da je finalna. Doza sigurnosti je neophodna, jer identitet imaju i to nikada ni­je bilo sporno. Uz malo dorade pesama eto nama reprezentativnog sleazy rock benda, koji bi publika iste ideologije trebala podržati. Vreme je.
Nedolazak Straight Jackin'a je prouzrokovao poveću pauzu, koja je poprilično nervirala sve prisutne. Tu su se nadovezali i loši vre­menski uslovi. No, nakon nekih sat vreme­na pauze, na bini se pojaviše E-BestBeat-Consecration-Play. E-dovraga i zasviraše, to što sviraju već. Bilo je vreme skloniti se u kod prjatelja na ulazu. I E-pay su odsvirali svoje. Koliko uspešno i kome niko ne zna, osim možda ponekom zalutalom hipsteru koji se njihao u miš-mašu raznih ritmova. Međutim publika se polako sakupljala u ve­ćim grupama ispred bine. Istovremeno oblaci su se sve više preteći nadvijali nad gra­dom, dok je vetar, ohrabren blizinom Dunava, baš lepo brijao. Six Pack su bili sledeći. Oni za razliku od prethodnih bendova imaju publiku, vernu. Pevalo se zajedno sa Mikijem i njegovim bendom. Izvedba istog je bila čista i jasna, koliko je moguće bilo jer je vetar raznosio zvuk po prostoru žito mlina. Koliko sam ih ispratio svi aduti su bili izvedeni.
Uz prve kapi kiše doajeni BGHC scene SMF su izašli na binu. Sale (vokal) nije dao da ki­ša poremeti njihov nastup. U startu je poz­vao ljude na "Žurku". Odaziv je bio sasvim dobar. SMF-ovci su bili u elementu. Gruvalo je to jako, uostalom takva im je i muzika. Mi­nimalistički jaka, paprena i surovo iskrena. Njima je kontinuitet u radu jedini problem, ali to je već druga stvar. To što su SMF pri­kazali ove večeri je bilo sasvim zadovoljava­juće, iako je kiša pretila da upropasti doga­đaj. Ono što me je lično dojmilo behu nada­hnute verzije pesama "Propade mi pos'o" te "Kumovi", a bliska istini te večeri (makar što se org. tiće) je bila "U k...c". Ima ovaj bend šta da ponudi i da kaže bez ustručavanja i to je najbitnije u celoj priči. Zabava se podrazumeva.
U tom momentu stigoše i Goblini, bio je red pozdraviti se a i nazdraviti sa ekipom iz Šap­ca, te mi gledanje i slušanje Lolobrigide ni­kako nije bilo u planu. Kiša je posustajala a to je u tim trenutcima bilo najvažnije. Klac­kalica oko nastupa Bjesova se nastavljala. To je ispostavilo se velikom delu publike bilo nebitno, jer su se Goblini u nečemu što se s mnogo mašte, osim po lokaciji, može nazvati bekstejdžom spremali za izlazak na binu. Ali i na to se čekalo do petnaest minu­ta iza ponoći, što je opet bolje nego u 02h kada su bili najavljeni.
S izlaskom benda na binu i po­četnim gitarskim baražom u "Ima nas", preko 2.000 ljudi je eksplo­diralo. Mnogi od prisutnih nisu fi­zički mogli da prisustvuju konce­rtima Goblina pre više od jedne decenije. I sada su to dočekali, oni stariji su hteli da se uvere u "status quo" pesama koje su vo­leli. I jedni i drugi su dobili što su hteli. Nekima je ovaj prvi put bio izuzetan, onim drugima se mož­da i neka suza skotrljala niz lice. Jedno je sigurno, u konglomeratu sada proverenih i evidentno postojanih pesama svi tekstovi su se znali. Lepo je bilo videti toliko razdraganu publiku. A, kada se to desi, onda i bend na bini daje svoj maksimum. Golub je u svojoj tardicionalno polusavijenoj pozi iz koje se ispravljao samo da bi poskočio kao neki cen­tarfor i zama'nuo glavom izbacivao iz grla sve ono što ga je proizvelo u jednog od najboljih frontmena kod nas. Ljutito režanje i pevanje, emocije i strast. Radilo je sve. Vlada (bas) i Firca (bubanj) su kuvali čvrsto. Ritam je bio betonski zaliven. Alen i Šetka su imali svu slobodu na bini, šteta što je nisu iskoristili, ali gitare su izlazile britko. Manjih bagova uvek ima, ali oni nisu uticali na pesme i na tok koncerta koji je bio znalački vođen od strane Šabačke petorke. Uz poneku malu priču između pesama ređale su se: "Daleki put", "Bo­lje soko u ruci", "On je ona je", "Cipjonka", fenomenalna "Voz", "Sedam", kao i opšta mes­ta raznih d.j. repertoara "eLeSDi se vraća kući", "Cipjonka" i krajnje duhovito najavljena "Anja, volim te". Sat i nešto istorije, koja nije bila na delu deset godina, a opet se za tih sedamdesetak minuta vratila za tren. I kada se došlo do bis-a, krajnje zasluženog i zapo­četog sa "Lunom", odlično naučenoj od strani publike, uz škripu kočnica i miris spaljene gume u bekstejdž je uletelo vozilo sa članovima Atheist Rap-a. Njihov koncert u Pančevu je očigledno bio završen a podrška prijateljskom bendu, koji je tada tukao po Ramones ("Bonzo", "Sheena..."), Demolition 23 ("Same Shit...") nasleđu se podrazumevala. Stigao je Dr. Pop da otpeva "Tamaru", na opštu rados' svih prisutnih. Beše to još jedan istorijski detalj, koji se s vremena na vreme ponavlja. Što znači da se istorijski ciklusi u određenim vremenskim intervalima ponavljaju (deset godina do sledeđeg nastupa u Beogradu?, ne 'ajmo malo ranije).
Uz naklon publici Goblini su otišli sa bine, nakon neke 34 udar­nički odsvirane pesme. U mom slučaju nostalgija je u sklopu sa vremenom današnjim uradila svoje. Došlo je vreme za za­tvaranje lokaliteta...
P.S. Dobro, Straight Jackin se nisu pojavili iz itekako opravda­nih razloga. Bjesovi nisu došli zbog? Tattoo majstora, hrane ni­je bilo zbog? EBM d.j. stage je funkcionisao(?) zbog? Svi ben­dovi nisu bili najavljeni u novinama i na raznim tv emisijama zbog? Kiša je pala zbog?, ah, da to nema veze sa svim ovim prethodnim, kiša ima nastavak sa tradicijom koju su pokrenuli Goblini sada već dalake 1995. Koncertom u KST-u (zabeleže­nom na kaseti "Live in KST"), naime svaki njihov beogradski koncert pred kraj avgusta je propratila i kiša. To je dakle bilo očekivano. No, uz dosta pro­pusta, prvi Adrenalin se održao, a da li će se održati dogodine videćemo, kao što reče Stewie Wonder.
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan, osim Filthy Cathouse David Vartabedijan