RAGMAN, PSYCHO SONIC BORIS & HOSENFEFER
CK13
Novi Sad, 30.04.2010.
Odlična saradnja i uzajamna gostovanja, između Rag­mana i vanserijskog benda iz Kosovske Mitrovice, Psy­cho Sonic Borisa & Hosenfefer-a se nastavljaju. Privu­čeni sličnim senzibilitetom i ljubavlju prema Sonicsi­ma i ostalim lucidnim velikanima R'n'R-a, sa entuzija­zmom oživljavaju stare i još važnije, ne posustaju u stvaranju sopstvenih numera.
Borisa i 'Fefere smo nažalost, igrom slučaja više is­pratili iz dvorišta i zadnjih redova, a poseta je dogurala do fantastičnih 20-30 ljudi. Gruvali su prljavi punk-roll, uobličen u "Dirty robber", "I'm bad" i "Psycho cock" obo­gaćen zvucima usne harmonike, Boris (vokal), Filip (gi­tara), Draža (bas) i Mladen (za bubnjevima). Zatim je usledila čini mi se "I will make you die" pa "Wake up, sun is down"?.. ko se pobliže ne upozna s tekstom, malo teže će prokužiti liriku koja "okružuje" refren, jer Borisov vokal je neurotično isparan, i preteći (hoću da kažem baš fin), kao što situacija zahteva, "You think I'm psycho don't you, ma­ma?" crnohumorna obrada iz davne '68. da, da je mama poživela još koji minut, ko zna šta bi rekla, ali pesma je strašno dobra. Upravo imajući taj momenat u vidu, uz malo truda komotno bi zablistali na bini ispred gos'n Alice Coopera na domaćem terenu, (a to što svaka treća pesma ima u nazivu "psycho", pa, recimo da to pre upozorava nego što smeta, da se ne zaboravi ko je tko i tko je ko?). Osim što umeju izabrati pesme za "pre­radu", umeju ih lepo i sažvakati u svom reskom maniru, da ne spominjem neodoljivi "Strychnine", koji uvek iznova nadigrava probavni sistem (?!), i provereno leči sve boljke, jednom za svagda.
Sa publikom su ostvarili solidnu komunikaciju, i lepo bi im pri­stajala veća sloboda kretanja na sceni, to je sigurno, jer taj lu­dački psihosonični fluid koji poseduju, može visoko i daleko dobaciti, i definitivno ne treba dopustiti da ostanu skrajnuti ne­gde na margini.
Par minuta kasnije Ragman je preuzeo mesto pod reflekto­rima, nastavljajući garage monster party, kao što je sugerisa­la krilatica na njihovom horror-ilustrovanom plakatu. (S tim do­nekle u vezi, da pomenemo da je ovih dana u 82-oj godini ži­vota otišao još jedan izraziti talenat, eminentni Njujorški strip crtač, ilustrator i slikar, Frank Frazetta. Poznat najviše po ep­skoj fantastici (ko se seća Konana varvarina još?), filmskim plakatima ("Mad Max", "Mad Monster Party", "From dusk till dawn", "The Gauntlet" sa Cli­nt Eastwood-om), pa i grafičkim rešenjima za pojedine muzičke albume, Nazareth, Yng­wie Malmsteen, Wolfmother... Jedan plodan životni vek, nema šta). Nazad na Ragmane, koji su u sastavu Mlađa (vokal, bubanj), Mita (gitara, usna harmonika, vokal) i Hugo (bas), uigrano surfovali razuzdani trash blues. Sa tri albuma iza sebe, ("Clock strikes twelve!" '06, "Ragman tell no tales" '07 i "Wrong side of the bottle" '08), napravili su mi­ksturu, i pre svega dobru vožnju, zaokružujući kvalitetnu svirku za ovo veče...."Nothing to loose", "Have love will travel", nekoliko instrumentala, a naravno da nisu izostale ni im­provizacije koje često "podmeću" na radost prisutnih. Ionako su posetioci ovih događaja uglavnom jedni te isti ljudi, a, ko zna, možda se i to počne menjati, jednog dana. (Kada Konan digne kredit, i Frankenstein otvori sopstvenu pekaru?).
Ain't no party like a monster party…
Text & photo by Tamara Jakovović