IN MEMORIAM V.V.: Ritam Nereda, Atheist Rap,
Korozija, Gunsale, Blitzkrieg, Anathema
CK13
Novi Sad, 26.04.2010.
Tužan povod večerašnjeg okupljanja, spojio je nekoli­cinu bendova u nameri da odaju počast iznenadno preminulom majstoru tona ovog kluba, (takođe front­menu grupe Fenomena), i iz mojih osvrta redovno fa­vorizovanom, Voji Vukiću. Sav prihod od prodatih kara­ta bio je namenjen za pomoć Vojinoj porodici, što je uslovilo poštovaoce i pre svega prijatelje da se pojave u velikom broju.
Korozija, kao jedan od najče­šćih gostiju (takoreći doma­ćina) ovog zdanja, krenula je prva u raspaljivanje britkih rifova ka publici, sa "Route 66", "Neon dream", "Dr. Riff", "Kick out the jams"... Ne treba nagla­šavati da publika uvek uživa u njihovim energičnim nastupima, baš kao i u "štrikanju" onih koji su sledeći izašli na scenu, "matori pokvarenjaci" Atheist Rap, sa "Atheist hor", "Mi imamo nivo"... Dali su blagi akcenat na nogometne teme (aktuelna predafrička treska), zatim ispucali par novijih stvari, "Njanjava", "Ne bi bilo fer"... Posle čega se deo publike prebacio u dvori­šte da se malko ohladi, a onim zainteresovanijima Anathema je presecala punk-rock idilu metalnim zvucima. Za svaki nastup bilo je predviđeno po 30-tak minuta, a kratke pauze bez suvišnog otezanja doprinele su da se sve odvija glatko i iznad svega - pitko.
Onda su izašli momci kojih zaista dugo nije bilo, i kojih se publika uželela, Ri­tam Nereda. Čim su zatutnjili svojom prepoznatljivom težinom zvuka, krenula je i horska podrška iz mase, "10 godi­na", "Nebo", pa jedna friška stvar kao najava novog albuma čija se promocija (a u sklopu toga i turneja), očekuje vrlo vrlo uskoro. "Heroj" je bio ono što su ljudi tražili da čuju, kao i neizostavni "Put beznađa", rezervisan za kraj. Bez obzira na veliku pauzu, RN ima svoju publiku i to će definitivno tako i ostati. Jedan od komentara je bio "posle ovoga možemo kući", (što je bilo više zapažanje nego odluka, a ionako smo se već nalazili u kući, do­duše, crnoj). Blitzkriegovci su odigrali standardno, fokusirajuči se na one melodičnije numere, a onda prepustili binu poslednjem bendu te večeri, Gunsale.
Ljubitelji klasičnog rocka poput ZZ Top, AC/DC,... čije su nas­leđe implementirali u svoj izraz, svirali su autorske numere pred publikom koja je već dobro upoznata sa njihovim radom, "Notning to say", "Can't hold me down", pa jedan novitet "By my side" u nastajanju posvećena frontmenovoj majci, a za ovu priliku Voji. Ono što ne bi bilo na odmet promeniti, kada je u pitanju Gunsale, je maltene identičan redosled numera iz ko­ncerta u koncert (ionako predvidivost nikada nije bila istinski deo R'n'R-a, pa zašto bi sada) ali novi album je na pomolu, pa biće i više prilike za tako nešto... To je naravno detaljčič, ali ne treba ga zanemariti, naročito ako se radi o jednom dobrom i perspektivnom bendu. Budući da je ponedeljak u pitanju, sve je stalo u interval od nekih 7:30 do 23:00h, tonska slika je prošla na zadovoljavajućem nivou (s izuzetkom Anatheme gde mi je malo zazvonilo u glavi), a kako će to ubuduće teći, ostaje da se vidi. Dobro je poznato da na našoj sceni nisu retka pojava figurirajući tonci koji više vole demonstrirati svoju nezainteresovanost nego li umeće (umeće zabu­šavanja?), a to samo još više izdvaja Vojketa kao svetao primer, i čoveka koji je uvek ra­do i hitro činio više od onoga što taj posao podrazumeva. Još jedno u nizu neumoljivih podsećanja da je život strahovito kratak... Danas jesi, a sutra gde si?
Text & photo by Tamara Jakovović