STIFF LITTLE FINGERS
Tvornica
Zagreb, 11.04.2010.
Stiff Little Fingers u našim krajevima - zvučalo je krajnje ne­verovatno! Ali se obistinilo! Kako to obično biva kada neki bend na turneji ne dođe kod nas, mi smo ovog puta u silnoj želji da vidimo ove legende punk rock-a, krenuli put Zagre­ba. Obzirom da Fingersi inače na turnejama retko izlaze sa ostrva, ovo je zaista za nas obične smrtnike bila jedinstvena prilika da vidimo i čujemo ovaj fenomenalan bend! U to smo se uverili kada smo u punoj zagrebačkoj Tvornici, prve redo­ve delili uglavnom sa drugarima iz Beograda, Pančeva i mo­žda još nekog domaćeg grada (to ne mogu da tvrdim), sa­borcima po flaši i muzičkom ukusu. Tamo je bilo ljudi koji su sada idolizovane Fingerse pratili od njihovog prvog albu­ma s' kraja '70-ih, do klinaca koji se u današnje vreme susreću sa punk rock-om i svi su se prokleto dobro proveli do poslednjeg atoma snage!
"Momci iz Belfasta", vođeni harizma­tičnim Jake Burns-om, krajnje politi­čki angažovani tokom cele svoje ka­rijere, svoju energično melodičnu muziku odlično su združili sa teškim i udarničkim tekstovima o životu to­kom nereda u severnoj Irskoj. Muzi­ka Stiff Little Fingers-a je vatrena i žestoka, ali skromna; muzika bez šminke, ali isto tako veoma uzbud­ljiva. Set su započeli ni manje ni više nego pesmom "Wasted Life", a to je bilo dovoljno da već sa prvim tonovima koji su dolazili sa bine, dole u publici nastane kompletan haos!!! Naredna kojom su nas "prstići" obradovali bila je ona posvećena Joe Strummer-u, "Strummerville". Uz stihove "Good buy inspiration, Voice of a generation... " masa je postigla temperaturu do usijanja, a to je bio tek sam početak! Pored pesme "Guitar & Drum" sa poslednjeg, i "Liars Club" (pesma o Bušu) sa albuma koji još uvek nije objavljen, najviše pesama koje smo čuli bile su numere sa starijih albuma, koje su naravno izazivale najviše ovacija, oduševljenja i euforije u publici. "Roots, Radicals...", "At the Edge" u čijim se stihovima "And I'm running at the edge of their world, They're criticising something they just can't understand..." svako od nas mogao nekada pronaći. Meni draga "Silver Lining" koja kao ogledalo oslikava neku našu stvarnost, "Just Fade Away", "Hits and Misses", "Bits of Kids"... Pored tih nekoliko pesama uglavnom sa albu­ma "Go For It", izveli su i cover pesmu sa njihovog drugog albuma - "Doesn't Make it All Right" benda The Specials.
U slučaju Fingersa, ni ljubavna pesma kao što je "Barbed Wire Love" nije pošteđena pominjanja ničije zemlje, čime govore do koje mere rat može ući u svaku poru društva, ali da ne može stati na put ljubavi! That's the point! Sve u svemu, kao što sam već rekla, većina pesama sa "Inflammable Material" i "Nobody's Hero" albuma uglavnom govore o iskustvu odrastanja u atmo­sferi prepunoj konflikata u Irskoj. Iako je danas situacija malo drugačija, za vreme tih pesama su se sa bine zaista mogli ose­titi revolt i bunt iz davne '77. koje je Jake Burns zauvek zarobio u njihovim stihovima.
Atmosfera se zahuktala sa "Don't wanna be nobody's hero, I do­n't wanna be nobody's star... " izazivajućim stihovima i "Tin Sold­iers", o kojoj mislim da nije potrebno reći ništa, pošto sam naziv dovoljno govori, a za sam kraj su ostavili brzu, energičnu "Suspect Device"...
Još se zvuk za njima nije slegao, uz gro­moglasan aplauz i zvižduke ubrzo smo ih prizvali nazad na bis sa obradom pesme Bob Marley-a - "Johnny Was". To u izvedbi SLF zaista jeste pesma u kojoj punk i re­ggae nalaze zajednički jezik u tih 10-ak mi­nuta, ali mogli su bar dve pesme umesto nje da odsviraju. Jer, ako uzmemo u obzir da su za kraj ostavili fenomenalnu, buntov­nički potkovanu "Alternative Ulster", a još toliko "omiljenih pesama" nije bilo na rep­ertoaru, bilo je potpuno razumljivo što je masa u publici bila glasna i uporna nakon njihovog odlaska sa bine, pozivajući ih na drugi bis! Još čitavih 15-ak minuta su se čuli povici "Gotta, gotta, gettaway"!!! Ali Fingersi su na žalost bili neumoljivi!
Jeste, bilo bi lepo da su mogli još sat vremena da nam drže lekcije iz punk rock-a, ali valjda nešto ostaje i za sledeći put!
Bilo bi lepo da taj sledeći put koncert SLF bude kod nas!
Text & photo by Boba Ranđelović