SONY VINCENT, ŠMAJSER
Living Room SKC
Beograd, 27.03.2010.
Kako to već u glavnom nam gradu biva, spektar doga­đaja, a pogotovo koncertnih kao uostalom i nedostatak finansijskih novaca, sve više utiče na posetu. Neoba­veštenost i nezainteresovanost su drugi i treći razlog. No, bilo kako bilo, standardni posetioci koncerata koje organizuje "Bad Music For Bad People" su uglavnom (80%) bili na okupu, što u prevodu znači oko 80-ak ljudi u prostoru SKC-ovog Living Room-a.
Ipak, mala je to cifra za koncert jednog od rodonačelnika NYC punk scene, doduše ne treba ni smetnuti s uma da je ovo Sony Vincent-ov treći nastup u glavnom nam gradu Beogradu i to treći sa totalno različitom postavom.
Pre Soničnog Vinsenta (ni­kako van Gogh-a), odabra­no "loše" društvo su svojim kratkim i glasnim rafalima razdrmali Šmajser.
Ko ih je makar jednom gle­dao, znao je šta može da očekuje od njih, ali ovo­ga puta bilo je i bonusa u vidu dodatne energije koju je bend izbacivao sa bine. Iako je set lista pretežno bila sastavljena od pesama sa novog al­buma, ni nekoliko starih proverenih aduta nisu izostali, baš kao i uvek preglasna i oho-ho razuz­dana gitara. Ovo im je bio, normalno, po mom mišljenju (koje ja smatram izuzetnim) najbolji nastup u aktuelnoj postavi. Rock'n'Roll, bol i bes su se konačno sjedinili u toku ovih 35 minuta koliko su Šmajser pucali. Odlično.
I ako je Šmajser, mnogima u sali (salici?) bio preglasan, to nije bilo ništa u poređe­nju sa glasnoćom koju je proizveo Sony Vi­ncentov kvartet. Uz šutiranje stalka nesta­šnog mikrofona, te vraćanje istog na binu, bez teškog make-upa iznad kapaka Sony Vincent je vrlo kratko, jezgrovito predstavio svoj "Bad Attitude". NYC punk ili NYC punk-rock ili NYC high-octane rock se oslikava baš u tim kratkim pesmama, sa odličnom melodijom i pratećim vokalima koji su na pravom mestu. Energija, kao i uvek stilizo­van izgled samih aktera se podrazumevaju. Kada se na to nadoveže šarm koji je bazi­ran na iskustvu ličnom, te vrsno poznavanje instrumenata kojima se "bije" prisustvo na ovakvom koncertu je ravno briljantnoj igri Barcelone.
Publika (oni prisutni srećnici) nisu dobili ni momenat predaha (minimalne najave pesama nisu bile dovoljne) Sony Vincentov kvartet je razarajuće prolazio kroz "Sick On Yesterday", "Zooed Out", "Voltaire", "Always A Catch", da bi vrhunac petnaestominut­ne pržione pružio u "1,2,3 Boom".
I baš tako zvuče uglavnom sve pes­me koje je Vincent podario svojim slušaocima, i muzičkim naslednici­ma. Jedan od njih Paul Grace Smith (Dumbell, Damagers i ko zna šta još ne) se ovoga puta (po vokaciji je ina­če gitarista i pevač) našao u ulozi ba­siste zajedno sa svojim kolegom iz benda Ilias-om Olympus-om za bubnjevima. Uz takvu jaku podlogu Bernanrd (četvrti člam kvarteta) je mirno mogao da izbegavajući Sony-evo dru­garsko guranje ispaljuje kratke solo-pasaže. I sve je bilo na svom mestu, sve što vas na najejednostavniji način tera da pomerate svoje noge i da odobravate zvuk sa bine. A zvuk koji je sledio uz "Irrespon­sible", "Hard To Dissapoint" (uz dobru priču kao uvod za pesmu), "Busted" i "Hey You" je bilo nemoguće ne apsorbovati na jedini moguči način: kao nektar visoko-oktanskog r'n'r prženja. Vatre su ostavljene Rammstainu.
Usled odličnog prijema kod srećnih posetilaca, Sony Vincent je ponudio čak dva bisa na kojima je čak šest pesama našlo svoje mesto. Od svega toga "Drinking Of You" te "Phantom" (obrada Replacementsa) su najviše obradovale publiku. Oko 25 pesama za nešto preko sat vremena nastupa, je samo dokaz da se najbolje eksplozivne naprave prave kao male i kratke. Ako su Šmajser uputili prve rafale ove večeri, onda je Sony Vin­cent zajedno sa svojim kvartetom iskoristio pravo upotrebe mitraljeza. Zarobljenici na ovakvim večerima ne postoje!
Odličan nastup, odličnog autora i njegovog novog odličnog benda.
Rockanje do kraj(aj)a!
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan