ANA POPOVIĆ
Dom Omladine Beograda
Beograd, 14.03.2010.
Posle četiri godine od kako je kraljica bluza posetila svoj rodni Beograd gostujući na ''VOXStock'' Festivalu vratila se i sve prisutne ispunila pozitivnom energijom u novosređenoj sali Amerikana u Domu Omladine.
U međuvremenu je izdala dva nova albuma: Still Ma­king History (2007) i Blind For Love prošle godine, oba za američko tržište i producentsku kuću Electogroove, koji ovih dana pomoviše u gradovima Evrope.
Dostojanstvena i zgodna mla­da dama svirala je muški puna tri sata, smenjujući svoj Sun­burst Fender iz 1964. sa roza Fenderom, pevajući o ozbiljnim temama na engleskom jeziku sa šarmantnim američko-srpskim akcentom.
Basista Ronald Jonker iz Holandije, gde Ana živi već dugi niz go­dina, najavio je Anu koja se sa čuvenim zmijastim kaišom za gi­taru i srebrnom zmijom oko mišice leve ruke, pojavila na bini i zajedno sa svojim bendom započela svirku pesmom ''Wrong Woman'' dokazujući na samom početku da nismo na pogreš­nom mestu. Zatim su usledile pesme ''Is this Everything There Is'' i ''Hungry'' sa prošlog albuma ''Still Making History'' koji je krajem 2007. dosegao do 4. mesta "Bilbordove" bluz liste, kako bi se posle inspirativnih bluz slajd sola, koja je uglavnom muška publika propratila ovacijama ''Volimo te Ana'', vratila na pesme sa no­vog albuma, ''Blues For M'', posvećenu njenom mužu Marku i ''Nothing Personal''.
Tokom čitavog koncerta baissta Ronald Jonker je plenio takvom harizmom, energi­jom i živošću da je u početku uspeo da od­vuče poglede sa Ane sa kojom od 2006. svira u sklopu njenog benda. Za bubnjevi­ma je bio francuz Stephane Avallaneda, sa svojim tipično francuskim šeširićem, dok su italijanski prsti Papadia Michela prele­tali klavijature.
Ostavljajući prostora svakom od kolega da se dokaže i pokaže u svojim solo deonica­ma, Ana se vratila na binu ukazavši pošto­vanje Jimmi Hendrix-u pesmom ''House Burning Down'', i Stevie Ray Vaughan-u pes­mom ''Navajo Moon''. Da je ne bez razloga zovu ženskim Jimmi Hendrix-om, svedoči ne­verovatna mirnoća i dostojanstvenost kojom zrači, prožeta velikom energijom i vatrom kojom svira i koju ostavlja na bini; šest nominacija tokom 2006. za godišnje nagrade časopisa ''Living Blues'', kao i nominacija za Bluz umetnika godine, zajedno sa Joe Bo­namassom od strane čitalaca časopisa ''Blues Wax''; zatim tri nominacije za Najboljeg gitaristu, najbolji vokal i najbolji album na francuskom Bluz festivalu 2002; kao i momak u prvim redovima koji je u nekoliko navrata skidao kačket i hvatao se za glavu ne veru­jući da je boginja bluza na samo metar od njega.
Ana Popović je takođe prva Evropljanka koja je nomi­novana 2003. godine za najboljeg bluz umetnika na W.C. Handy Award Show u Memfisu u Americi i nosi­lac prestižne Jazz nagrade '''Jazz A Juan revelation In Juan Le Pins'' u Francuskoj 2004. godine.
Za bis Ana je sačuvala pesmu "Hometown", koju je posvetila svom rodnom Beogradu 2006. godine na fe­stivalu "Vokstok", gradu koji je napustila krajem 90tih godina, i sa suznim očima u svom rodnom gradu iz­vela i pesme ''Long Way From Home'', ''Hold On'' os­vrčući se na kilometarske redove i čekanja ispred am­basada, i ''Shadow After Dark'' sa albuma Still Making History, inspirisan situacijom u Srbiji tokom devede­setih godina.
Iznenađenje je usledilo na samom kraju kada su se na bini Ani Popović pridružili Milan Šarić za bas gita­rom i Bojan Ivković na bubnjevima i zasvirali ponovo zajedno posle 15 godina koliko je prošlo od kada su formirali svoj prvi bend ''Hush'' i vežbali u garaži na Novom Beogradu. Nedostajao je samo Rade Popović za drugom gitarom, kojeg je pošto nije bio u zemlji, zamenio Nenad Zlatanović gitarista i pevač Texsas Flood-a.
Ako je bluz đavolja muzika, onda je Ana prava elegantna đavolica na bini. O značaju njenog povratka u Beograd svedoči rasprodata sala nekoliko dana pred koncert. Gos­pođica Popović je obećala da neće proći još četiri godine do sledećeg njenog dolaska i da je možemo očekivati već ove godine ponovo, na Beer Festu.
Nadajmo se da će se Srbija opametiti jednom za svagda i da mladi kreativni ljudi sa potencijalom željni da se iskažu, više neće odlaziti van svojih granica u potrazi za mo­gućnostima i perspektivnom budućnosti. Pitanje je, na šta ćemo se vaditi kad ekonom­ska kriza prođe a istrorija se nastavi...
Text & photo by Iva Nikoliš-Kostović