GRANDPA CANDYS, SHOPLIFTERS, SOBER PADDIES
CK13
Novi Sad , 08.01.2010.
U stopu prateći aktuelni praznični štimung, (kriza kriza šta to beše?) i muzička ponuda ove večeri bila je stil­ski koktel iz tri cuga. Za start i zeleno svetlo pobrinuli su se Sober Paddies, relativno mlad bend koji neguje irski punk-folk, što gotovo bez izuzetka znači da svaka eventualna monotonost isparava bez traga. Veoma do­bar odziv publike omogućio je da atmosfera bude dos­tojna pravog irskog sentimenta, što će reći glasna i razigrana, kakva je i ostala do kraja večeri.
Nakon što su nas Sober Paddies proveli kroz tradicio­nalne klasike ovog pravca, i izveli nekoliko svojih num­era, drugi cug pripao je takođe lokalnom bendu Shop­lifters. Oni već dugi niz godina neguje melodični punk, tačnije mešavinu zvuka starog punk rocka i alternative, što bi značilo igranje sa više od tri akorda.
Tako je "1 of 4" otvorila set i privukla konc­entrisanu masu oko šanka bliže sebi, mo­žda da bi joj poručila u lice "Shut up", kako je glasila sledeća numera, ili "Streets with­out gays"... Mali tehnički problemi sa glav­nim mikrofonom uslovili su nekih pola mi­nuta nečujnog vokala, što se brzo sredilo u hodu. Dovoljno sigurni u svoje snage nas­tavili su sa "Aftermath", nešto poletnijom "Clear blue sky", "She's my Diarya"... Za moj ukus priznajem, malo je tu odviše alt­ernativnih primesa, ali publika nije krila za­dovoljstvo. Postava Shopliftersa (u prevodu, onih koji dižu stvari u samoposlugama - direktno u svoj džep) vremenom se menjala (dva člana sviraju i u Red Union), a večeras su "dizali" u sastavu Nenad (vokal, gitara), Vojin (gitara), Pera (bas) i Chiatto (bubnjevi). Dobar nastup i pesma "Hug" za kraj, jer ne osta vremena za produžetke.
Najposle, Čikine bonbone ili Grandpa Candys. Povodom 11 godina postojanja ovaj trio (čika-billy) je večeras promovisao svoj cd "Early side of Grandpa Candys" tj. obrade plus koja autorska kompo(billy)zicija. Dobro zamišljena dinamitna fuzija rockabilly-a i svih bližih mu (psycho, mila majko) i daljih (surf) billy rođaka (hm, ujna Milly, tetka Silly... pa, bre, gde ste billy?). Verovatno najžilaviji billy sa domaćih prostora, odavna se ne da otresti ni smesti s puta kojim se ređe putuje. Naravno sa­mo kadilakom, moliću. Krenulo je vrlo žustro sa "Psycho in New Orleans" šire znanoj kao "House of the rising sun" od Animals-a. Pa, uvek mi se činilo da toj pesmi fali vitamina C, odnosno dodatnog ubrzanja! Bila je to razularena vožnja niz­brdo i pun pogodak za razmrdavanje prisutnih posle kratke pauze. Držeći impozantni fo­nd pesama "na gotovs" i bez pripomoći set liste, trio Jovandeka-Sima-Andreja zvučao je prilično složno. Nepogrešiva Cochran-ova "Summertime blues", dva-tri instrumentala, pa čak i takve kao "This love" od Maroon 5, "Give it away" (RHCP), uspevale su održati pun klub u pokretu i akciji. Sa Andrejine strane nažalost izostalo je ono delotvorno proigravanje kontrabasa, kao i skakanje na isti (verovatno to i ne radi jer deluje da bi ga slomio, u njegovim rukama zaista to više sliči violončelu nego kontrabasu), međutim, u publici je bilo raspoloženih za egzibicije. Štaviše, jedan dobrovoljac na kratko je zasenio ceo celcati bend, sa pokušajem striptiza nasred bine. Ne znam baš koliko je to bilo potrebno, obzirom da se radilo o gabaritu ekvivalentnom onom koji poseduje Homer Simpson, ali to se prvim redovima jako dopalo, te je usledio "prise the belly" akt. Pošto glazbenici ne smiju trpiti, uskoro se sve vratilo u normalu, (nesumnjivo je da bi draže propratili neku vamp billy-babe u toj ulozi, ali avaj!). Na direktan ultimatum publike, bis je imao nastaviti se o'ma. Mačorska oda "Stray cut strut", pa "Last Caress" (Misfits) došli su kao kec na jedanaest, i bili oduvani uz horsku podršku. Usledio je još jedan gromo­glasni vrhunac od The Clash, "I fought the law"... and, Čika je pobedio, razdelivši sve bonbone za to veče.
Jedina "zamerkica" je što je na samoj bini delovalo fizički statičnije nego što je mo­ralo, jer viđali smo na istom ovom mestu puno vehementnije izvedbe bendova od rockabilly-a (ovo zvuči kao titula) - ali dobro. To je nadomešteno uigranošću s jedne i entuzijazmom s druge strane, publika je pokazala da je gladna ovakvih sadržaja i to je ohrabrujuće indikativno. Jedno sasvim dobro veče za početak godine.

Text & photo by Tamara Jakovović