ZBOGOM BRUS LI, BRUCE WAYNE
Living Room SKC
Beograd, 25.11.2009.

Manjak reklame je prethodio ovom koncertu. U naletu mnogobrojnih koncerata i utrkivanju promotera u što besomučnijim najavama za iste, ZBL su maltene bili neprimetni. I baš tako je i bilo. Living Room SKC-a, je bio sablasno pust (ukleti salaš?), a tu se još dogodilo i pomeranje reda vožnje.
Na bini su se oko 23h (svega sat vremena od zakaza­nog početka) pojavili Bruce Wayne. Punk, punk-rock, sa sve humorom u tekstovima (valjda). Ništa od toga se nije dalo primetiti, osim onoga da je po ustaljenom stereotipu punker neko ko loše svira.
Da je Bruce Wayne ili njegov alter ego, za­štitnik Gothama Batman, ikada bio ovoliko loš, o njemu se ne bi snimio niti jedan film. Ovdašnji Bruce Wayne oličen u liku muzič­ke petorke (Bruce, Batman, Alfred, Robin i recimo Jocker) je toliko bio nesiguran, toli­ko je bilo kašljanja u ritmu, toliko da je sve to zajedno predstavljalo kompletan raspad. I uopšte čemu predgrupa i čemu toliko du­gi set?
Daleko je ovo od ozbiljnog benda, a kao što znamo "originalni" Bruce Wayne je oz­biljan lik, milioner a i Kim Basinger mu je bila ženska polovina, malo li je?
A, zaista je malo bilo i ljudi (i nigde supeheroja). Sve se svelo na nekih pedesetak. Dobro, de, možda malo više posmatrača (to je valjda dovoljno za kvorum u Ujedinjenim nacijama).
Beovizija je izgleda uništila Brus Lija, iako on po ovde prikaza­nom nikako nije za Zbogom.
Novosadska petorka (sa novim bubnjarem) je bila dobro ras­položena (uprkos okolnostima) i činjenica je da je dvonedeljna turneja po Italiji, umnogome doprinela čvrstoći i kompaktnosti benda. Od uvodne "pankburaške" verzije teme iz "Otpisanih", ZBL su u svojih pa skoro dva sata nastupa, uspeli da nateraju gro publike da zaigra i da se dobro provede. Slavkov egzibicio­nizam oličen u skidanju donjeg dela odeće je i ovoga puta imao svoje mesto, a tu negde se našla i Ramones obrada "Beat On The Brat".
Nisu "pankburaši" zanemarili ni stari materijal, čula se "Politi­ka", "Kremašica", "Suludi Ples"... Akcenat je kao što se i očeki­valo bio stavljen na pesmama sa poslednjeg (vrlo dobrog i vrlo neshvaćenog albuma u zemlji pametnih) albuma "Ukleti salaš". To, je upravo bilo to, što i ZBL predstavljaju vrcavi pop, sa ska-punk-rock primesama, pomalo poderan metalskim rifovima i poduprut odličnim tamburaškim instrumentima. I sve to može vrlo lepo da funkcioniše, a ono što može da ohrabro sam bend je to da nikada nisu bili sigurniji u svirci. E, samo da ima još interesenata koji će da prihvate ovu nesvakidašnju pojavu na domaćoj sceni koja izgleda više pada na crno-belu (ne mislim navijački) predstavu muzike.
Pomaže li tu makar Betmobil ili možda partija smeha?
Sto mu gromova, ima li izlaza iz te situacije uopšte?
Text by David Vartabedijan
Photo by Anamarija Vartabedijan