G.B.H, POGON BGD, MORTAL KOMBAT
Living Room SKC
Beograd, 23.11.2009.

Ovog puta sam na koncert stigla na vreme (znači jed­no sat i po po najavljenom početku) da čujem i obe predgrupe!
Prvi su nastupili mlađani "Pogon BGD".
Prijatno sam bila iznenađena. Street punk sa melodič­nijim tonovima, dobro uvežbani, gruvali su kako autor­ske pesme, tako i obrade The Clash-a i Cock Sparrer-a. Ništa epohalno, ali je to jako dobro zvučalo za po­četak.
Toplo ih preporučujem ljubiteljima ove grane punka!

Naredni su bili zezatorski metal-punk be­nd Mortal Kombat! Lepo su nas zabavili temama kojima se bave u svojim pesma­ma. Svakodnevno bombardovanje reality show-ovima, ženskastim serijama i nov­im mračnim modnim teen trendovima, re­zultiralo je da sve te pojave budu opevane od strane ovog žestokog benda! "Seks i grad", "Veliki brat", "Nemoj biti emo" sa­mo su neke od njihovih pesama.
Nakon ne tako dugog nastupa Mortal Ko­mbata, došlo je vreme za G.B.H.
Posle legendarnog koncerta iz 1998-e o kome sam slušala u par navrata, na albumu "Ha ha" jednu od pesama posvetili su našem, lepom, belom gradu - "Belgrade". To bi, pretpostavljam, značilo da im se dopalo kod nas, jer su nas po drugi put posetili 2007-e, a evo sada i treći put. Izašli su na binu i sve dalje je bilo krajnje očekivano-kako od strane njih gore, tako i od naše publike tamo dole! Oni su pržili i obarali s nogu mlađani deo publike koji se besomučno lomatao, gurao i šutirao (kako to već biva na old school - punk - HC koncertima), a naravno ostatak ljudi je što sedeo kao u bioskopu, što klimatao glavama... No, da se vratim na G.B.H. Kolin je kao i uvek prikladno uz koju opasku najavljivao pesme, otimao se o mikrofon sa ljudima, šalio se i pre svega uživao u svemu tome. "Give Me Fire", " No Survivors", "Big Women", "Sick Boy", "I Feel Alright", "Freek", "Maniac", "I Am The Haunted", "City Baby Attacked By Rats", "Falling Down", "Time Bomb", "White Riot", nekoliko novih pesama i naravno "Alcohol", "Generals" i "Diplomatic Immunity" utopile su se uz dim, znoj i euforiju ljubitelja ovog tvr­đeg zvuka u jedan kompletno kontrolisani haos! Vrela atmosfera rashlađivana pivom i sat i po prkošenja i razbijanja pojma tišine, ostavili su još jednom sav adrenalin i energiju da se sležu za G.B.H. - om! Nema tu mnogo priče: došli,opako otprašili, otišli!
Ja sam zbog radnih obaveza pobegla tik po završetku koncerta, a koliko sam mogla da primetim izgledalo je da će se druženje sa bendom nastaviti... A oni su, kao i većina dru­gih bendova ovog tipa- "kad god došli - dobrodošli"!
Text by Boba Ranđelović